Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je juče optužnicu protiv pripadnika Žandarmerije Željka Ivetića (1965) iz Sremske Kamenice zbog osnovane sumnje da je ubio Zdravka Negovanovića (1983), poreklom iz Sarajeva, s prebivalištem na Čeneju kod Novog Sada, saopštio je juče okružni javni tužilac mr Zoran Pavlović.

Zdravko Negovanović je ubijen u noći između 29. i 30. novembra 2006. na parkingu ispred kluba RST na Bulevaru despota Stefana u novosadskom naselju Liman 3. Negovanoviću, koji je iz kluba RST nakratko izašao na parking na potraži prijatelja, ubica je oko jedan sat posle ponoći prišao i ispalio hitac iz pištolja u glavu. Brzo je pozvana hitna pomoć i policija, ali Negovanoviću, nažalost, nije bilo pomoći. Na mestu gde je ubijen policija je pronašla čauru metka koji je ubica ispalio.

Policija je ubrzo uhvatila osumnjičenog za ovo ubistvo, za kojeg se ispostavilo da je bivši policajac, a sada pripadnik novosadske Žandarmerije. On je samo nekoliko dana pre ovog tragičnog događaja navodno bio suspendovan upravo zbog problematičnog ponašanja. Pod pritiskom javnosti, otkriven je i njegov puni identitet. Balističkim veštačenjem službenog pištolja pripadnika Žandarmerije Željka Ivetića pokazalo je da je baš iz tog oružja 30. novembra ispaljen smrtonosni hitac u glavu mladog Negovanovića.

Osnovano se pretpostavlja da je Zadravko Negovanović izgleda ubijen “greškom”, jer ga je osumnjičeni Ivetić po svoj prilici zamenio s mladićem s kojim se te večeri posvađao. Na to upućuje i Ivetićeva izjava koju je dao istražnom sudiji novosadskog Okružnog suda Svetimiru Popoviću, koji ga je saslušao. Ivetić je naveo da je tog dana s majstorom radio na svojoj kući u Sremskoj Kamenici i rano su počeli da piju. Potom su otišli u Ivetićevu vikendicu u Ledincima, gde je ovaj pripadnik Žandarmerije, zarad vežbe, ispalio desetak hitaca iz svog službenog pištolja.

Po Ivetićevom iskazu, došli su do kluba RST, ali pošto su bili poprilično pijani, obezbeđenje kluba nije htelo da ih pusti unutra. Tada je došlo do prepirke i guranja, pa je intervenisao i šef obezbeđenja kluba. Sudija Popović navodi da je Ivetić rekao da je zapamtio da je šef obezbeđenja imao zalizanu kosu, vezanu u rep. Kako se ispostavilo, sličnu frizuri imao je i Negovanović. Ivetić je rekao da je potom s drugarom otišao u drugu kafanu, ali nije mogao da se seti u koju. Na kraju je druga odvezao kući i sam se vratio u Sremsku Kamenicu, gde je uhapšen četiri sata posle zločina na Limanu 3.


(novosadski dnevnik)

Boban Blagojević (1974), kog je preksinoć u centru Novog Sada ispred tržnog centra “Bazar” hicima iz vatrenog oružja ranio nepoznati napadač, istog dana je svedočio u krivičnom postupku protiv bivšeg pripadnika Žandarmerije Željka Ivetića (1969), okrivljenog za ubistvo Zdravka Negovanovića. Po optužnici, Ivetić je 30. novembra prošle godine ubio Negovanovića hicem iz službenog pištolja, jer ga je pomešao sa Blagojevićem.

Naime, Ivetić je sa Draganom Babićem pokušao da uđe u RST, ali ih obezbeđenje nije pustilo jer su bili vidno pijani. Radnici obezbeđenja su pozvali Blagojevića koji je razgovarao sa Ivetićem i zamoli njega i Babića da odu i vrate se sutradan kad se otrezne. I Blagojević i Ivetić su pred sudom potvrdili da nije bilo nikakvog incidenta, već da su civilizovano i kulturno porazgovarali. Ipak, pošto je odvezao Babića kući, Ivetić se, po optužnici, vratio do RST i na parkingu pored puta hicem u glavu ubio Negovanovića, koji je bio slično obučen kao Blagojević. Pored toga, obojica su imali dugu tamnu kosu vezanu u rep.

Policija je juče saopštila da je na Blagojevića ispred “Bazara” nepoznati napadač pucao u četvrtak uveče oko 21 čas. Napadač je prišao Blagojeviću s leđa dok je ovaj izlazio iz svog automobila i iz pištolja mu u noge ispalio četiri hica. Ubrzo je Blagojeviću ukazana pokomoć u Hirurško-prijemnom odeljenju Kliničko-bolničkog centra u Novom Sadu. Tamo su mu konstatovane četiri prostrelne rane u nogama.

Kako nezvanično saznajemo, napadač je na glavi imao kapuljaču i sasvim mirno je prišao Blagojeviću, koji je uspeo da mu vidi lice. Isto tako mirno napadač se posle pucnjave odšetao.

Iz Policijske uprave Novi Sad saopštavaju da policajci intenzivno rade na identifikovanju i pronalasku izvršioca ovog krivičnog dela.


(novosadski dnevnik)

Istraga će verovatno utvrditi sve detalje, ali ostaje tvrdnja meštana da se, sada pokojni Momčilo, čela krvavog od udarca drškom pištolja u glavu, pojavio na vratima kuće, tvrdeći da ga je teško povredio policajac Čorbić. Po priči majke Đuđe, otac porodice, četrdesetpetogodišnji Đorđe, potom je od sina tražio da se vrate u centar sela i nađu tog policajca. Ali je i uvređeni policajac, istraga će opet utvrditi zašto, istovremeno naterao brata od ujaka pokojnog Momčila, Danijela Topalovića da im pokaže put do porodične kuće Grubića. I tako su se ubica i žrtve mimoišli. Na nesreću, samo na nekoliko desetina minuta.

Otac i sin Grubić, Đorđe i Momčilo, ubrzo su se vratili iz centra sela i pred kapijom kuće zatekli svog budućeg dželata. Ostaje nejasno šta su jedni drugima rekli – verovatno će o tome više reći drugi član patrole i za sada neidentifikovani civil u crvenoj majci, koji su, skupa s Čorbićem došli ispred kuće u Partizanskoj 24 – ali su teške i glasne reči bile dovoljne da probude majku Đuđu i malog Momčilovog brata Jovana.

Majka je kroz prozor posmatrala kako čovek u uniformi puca u leđa njenog sina, a nekoliko sekundi docnije i u muža. Nadljudskom snagom je iskočila kroz prozor, i stigla tek da čuje samrtni hropac sina u svome krilu. U istom trenutku istrčao je i prvi komšija, razbuđen od pucnjave punog šaržera, zatekavši stravičan epilog krvavog pira – nasred asfaltne ulice mrtvog policijaca koji je izvršio samoubistvo pucajući sebi u usta, na samoj kapiji majku s mrtvim sinom u krilu i nekoliko metara dalje, na travnjaku pred komšijskom kućom, teško ranjenog Đorđa.

Ujak pokojnog Momčila Krstivoj Topalović, otac momka koji je bio očevidac celog slučaja jer je bio prinuđen da Ivana Čorbića i njegove pratioce dovede do kuće svog brata, tvrdi da je Danijel pod jakim sedativima. Istražnim sudijama je izdiktirao da su ga dvojica policajaca bukvalno naterali da ih odvede do Momčilovoj kući.

– Seli smo u beli “ford sijera”. Vozio je policajac koji je kasnije pucao. Suvozač je bio takođe policajac u uniformi, a do mene je sedeo jedan mladić u civilnom odelu. Suvozač je sve vreme smirivao situaciju. Kad smo stigli pred kuću mog brata, iza nas je stalo vozilo u kojem su bili brat i njegov otac Đoka. Bilo je između dva i tri ujutro. Momčilo je pitao policajca zašto ga je ošamario. Raspravljali su se i unosili u lice jedan drugom. Đoka je bio nekoliko metara iza Momčila. U jednom trenutku sam pomislio da je rasprava gotova i da više neće biti problema. Momčilo je krenuo prema kući. Tada je policajac potegao pištolj. Video sam Momčila kako pada na ivicu kanala, a potom i kako ranjen pada Đorđe. Onda je policajac stavio cev pištolja sebi u usta i pucao. Sve je trajalo kratko, možda desetak sekundi. Drugi policajac, koji je stalno smirivao situaciju, nije stigao ni da dođe do ovog što puca. Onaj civil odmah je pobegao – izjavio je u zvanični policijski zapisnik Danijel Topalović.

U zvaničnom, ali izuzetno šturom policijskom saopštenju od šest i po redova, koje je potpisao načelnik policijske uprave policijski savetnik mr Goran Milanović, zapisano je da je I. Č. pucao, da je M. G. mrtav, a Đ. G. teško ranjen.
Beživotna tela Ivana Čorbića i Momčila Grubića prebačena su istim kolima na obdukciju u Novi Sad.
Istraga je u toku.

(izvor novosadski dnevnik)

Sedmogodišnji blizanci Ivica i Nino Šajin nestali su pre osam dana. Kako je za 021 pojasnio deda ovih mališana, poslednji put su vidjeni kako se igraju u dvorištu u kući u Velikom ritu, gde i žive. Dečaci, obučeni u crno-plavi šorts i majicu, kasnije su vidjani na Spensu i Štrandu, ali već četiri dana ih niko nije primetio.
Deda dečaka kaže da je nestanak prijavljen policiji. Svi koji su videli blizance ili znaju nešto o njima mogu se javiti na telefon 064/317-66-86 ili pozvati policiju. (021)



Deca nestala pre osam dana, a tek danas policija obavestila medije! Bez komentara

Čula sam jutros od koleginice sa posla ( novinarka) koja takođe prati ovaj slučaj, da su u novosadskom Centru za socijalni rad rekli da decu neće pustiti kući, već će ih smestiti u Dečju sigurnu kuću koja se nalati pri Centru. Ova deca su već bila kod njih do nove godine, ali su pobegla. Inače, ovo nije jedini slučaj da deca, naročiti romske nacionalnosti beže od kuća i odlaze u druge gradove kako bi prosili.