Ako je pitanje zapravo vodim li dnevnik, odgovoriću da ga ne vodim.
Ali sve svoje uspone i padove imam zapisane u srcu i svesti.
Pamtim najviše lepo. Pamtim neke datume, mesta, situacije. Ponajviše osećaj razgaljenosti, ustreptalost, poglede, boje i mirise.
Pamtim i ružno.
Doduše, imala sam par perioda kada sam bila u raskoraku sama sa sobom, neodlučna ili zbunjena kada sam se družila sa perom. Ali to nije bio dnevnik, iako sve to čuvam i retko i nerado ponovo čitam. To je prosto bilo bacanje na papir nekih trenutnih osećaja i razmišljanja kako bi mi to možda sutra kada sam hladne glave bolje predočilo šta mi je činiti. Da li jeste? Ne verujem. Jednostavno, desilo se šta se desilo kada je to sazrelo da se desi.

da li zapisujem?
na neki način...pošto sam ovisnik o kompu,sve što mi se desi u vezi,završi na nekom cd-u...poruke (čak i tačna vremena poziva na mob),e-mail,pp sa nekog foruma,zajednički izlasci,fotografije...sve je sačuvano za neka vremena kad će zatrebati...ne zato da nekoga podsećam na nešto,nego čisto da se setim koliko smo šašavi bili tih dana i šta smo sve rekli i bili spremni da uradimo...
ponekad,kad uzmem da pregledam sve to,stvarno se nasmejem do suza.a ponekad i ne-bude mi žao...