Na žalost u kulturi u kojoj živimo ukorenjen je način disciplinovanja dece nagradama i kaznama... Zahtevi koji se postavljaju pred decu u ime nekih viših moralnih ciljeva zasnivaju se na shvatanju da je moguće pretnjom, ucenama, podmićivanjem, zastrašivanjem, pa čak i batinama vaspitati pozitivne crte ličnosti koje će se ispoljiti u budućnosti...
Ali, moral se ne može učiti preko nemoralnih sredstava... Moguć je i drugačiji način kontrole dečijeg ponašanja koji ne samo da je humaniji po svojim obeležjima, nego je i uspešniji po krajnjem dometu... Bitno je voditi računa o osećanjima deteta i trajnijim posledicama uticaja vaspitnih mera na njegovu ličnost, a ne samo misliti o trenutnom i neposrednom rešenju nekog disciplinskog problema...
A, da, još i ovo bih rekla - jeste, svaki šamar ili udarac po dupetu je zlostavljanje...
I što se više psiholozili ili pedagozi bave decom, a roditelji čitaju razne knjige o tome kako vaspitati dete, mlade generacije iz godine u godinu sve ranije počinju da puše, piju i da se drogiraju. Da ne govorimo o devojčicama koji imaju samo 15 godina, a već su imale seksualne odnose. "Baš lepo". Roditelj u ovakvim situacima treba da kaže " Bravo dete, samo ti pij, puši i budi na ulici od jutra do sutra". Natravno nisam za to da se dete ubija od batina, ali mora da se zna ko je roditelj, a ko je dete. Te priče mama-ćerka prijateljice su čista glupost, jer baš me zanima kako će mama prijateljica da odreaguje kada joj maloleta ćerka dođe kući i kaže: "mama trudna sam".
