Treba biti covek...i oprostiti...barem jednom
..jedino sto ima nesto vaznije od toga..ne radi drugima ono sto ne zelis da rade tebi i obrnuto radi ono sto bi zeleo da neko sutra uradi tebi..
Tačno. Ljudski je oprostiti, pomisliti onako hrišćanski "Oprosti mu Bože, nije svestan šta čini". A nije baš da uvek "ne zna šta čini". Jer shvatiš da možda prvi put i jeste bilo tako, ali ako se nešto ponavlja, onda je to promišljeno i svesno.
..jedino sto ima nesto vaznije od toga..ne radi drugima ono sto ne zelis da rade tebi i obrnuto radi ono sto bi zeleo da neko sutra uradi tebi..
Da, slažem se. Ali onda to treba primeniti od starta, i sa dobijanjem prve šanse ne činiti ništa što ne bi želeo da neko učini tebi. I to primeniti obostrano. A onda to već nije priča o drugoj šansi.
Oprostiti treba , ali mnogo sto se ne zaboravlja.
Upravo to. Jer ne bi bilo novih šansi da nam prva nije nanela neku ranu. A od svake rane ostane ožiljak, pa i kad prestane da boli rana, ožiljak nas uvek seća na nju.
I kao sto vec rekoh nekada treba pruziti drugu sansu ali i ta druga strana treba mnogo da se pomuci da pokaze da se nesto i naucilo iz svega i da se moze dalje nastaviti ili mozda pokusati iz pocetka.
Priznajem, ne razumem ovo o nauku. Nekako, imam sliku kako se jedna osoba - krivac (ima li igde samo jednog krivca
) dokazuje svoju podobnost, kajanje, neki nauk iz učinjenih grešaka,... Treba li to ikom?
