Šta raditi ako...

Kako pokazuje praksa novosadske policije, u mnogo slučajeva su građani kao svedoci svojim zapažanjima doprineli rasvetljavanju i dokazivanju teških krivičnih dela. Upravo zbog dobre saradnje, na čijem unapređivanju policija svakodnevno radi, svedoci treba da se osećaju bezbedno.

 
ŠTA RADITI UKOLIKO STE SVEDOK UBISTVA

U skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, obaveza je svih građana da na mestu izvršenja teških krivičnih dela u kojima ima povređenih lica u skladu sa svojim mogućnostima pozovu hitne službe (92, 93 i 94).

Ukoliko ste svedok ubistva, dužni ste da sačekate dolazak policije i da svoja saznanja saopštite organima gonjenja - policiji i istražnom sudiji. U suprotnom, možete i sami biti krivično gonjeni zbog nekog od krivičnih dela (neprijavljivanje krivičnog dela, pružanje pomoći izvršiocu krivičnog dela, sprečavanje i ometanje dokazivanje, davanje lažnog iskaza...).

Posmatrano sa moralne strane, opominju u policiji, pravovremeno informisanje istražnih organa doprineće bržem rasvetljavanju ubistva i privođenju ubice, što je u opštedruštvenom interesu bezbednosti građana, koji i sami mogu postati žrtve nečije obesti.

Ukoliko ste svedok ubistva, nipošto se ne izlažite opasnosti. Sačekajte prvi povoljan trenutak da pozovete policiju.

 
ŠTA RADITI UKOLIKO PRONAĐETE LEŠ

- Ukoliko čovek očigledno ne pokazuje znake života, odmah pozovite hitne službe.

- Zadržite se na tom mestu i sačekajte istražne organe.

- Ne dirajte telo, ali ako procenite da je to lice možda živo, probajte da mu date prvu pomoć.

- Nijedan zakon ne zabranjuje pokušaj spasavanja života.

 
PRAKSA ČUVANJA IDENTITETA SVEDOKA

Praksa novosadske policije je čuvanje identiteta svedoka koji su dostavili informacije od značaja za rasvetljavanje i dokazivanje ubistva.

Ukoliko svedok prepoznaje izvršioca krivičnog dela, ne dovodi se u situaciju suočavanja, nego se to obavlja kroz zatamnjeno staklo.

Pri ispitivanju osumnjičenih, policija ne saopštava identitet svedoka.

Kao jedna od mera sprovodi se zadržavanje osumnjičenih, a potom i određivanje pritvora, da ne bi došlo do zastrašivanja, ucene ili pokušaja podmićivanja.

Za najteža krivična dela, iz oblasti organizovanog kriminala, predviđena je institucija zaštićenog svedoka, po uzoru na zemlje u kojima je to već odavno urađeno.


tekst preuzet sa www.Nskriminal.net