Pa valjda kada mu roditelji i babe i dede sve dopuštaju da radi

Valjda kada roditelji nemaju preciznije odredjenu ideju sta je to vaspitano dete.
Takodje, takozvano "bezstresno vapitanje" cesto se izvrgne u nedostatak bilo kakvog vaspitnog delanja.
Prvo, odusevljeni smo slatim malim bicima, posle nam je zao da im nesto ne dopustimo , da deca ne bi bila "u stresu", kao da ne moze lepo i sa objasnjenjem da se postigne postovanje odredjenih granica ( to pod uslovom da roditelj zna sta su te granice - tu se vracam na pocetak mog posta)  a onda vise nemamo snage da se suprotstavimo stihiji koju smo sami prouzrokovali.
Uzasavam se bespomocnih roditelja, mislim da im je duznost da odrastu, budu dobri ( 'ajde da kazem "sto bolji", jer ljudski je da gresimo, trazimo nacine...) vaspitaci svojoj deci i tako ih opreme za zivot, a ne da stvaraju asocijalne, sebicne i nesposobne za kvalitetan zivot osobe.
Jos mi je gore kada, umesto da se mobilisu i ucine nesto zaista dobo za svoju decu (recimo, na BBC je bila serija u kojoj psiholog pomaze roditeljima da pronadju put kako da mali tirani budu zadovljna, srecna i dobra deca), traze od drugih da ucestvuju  u njihovoj nezdravoj bolecivosti. (to ako vam se tudje dete popne na glavu, pa vas roditelj mrko pogleda sto niste odusevljeni :) )

Ali, ne mislim da deca traba da budu mali roboti, dresirani i poslusni stramali :). Jednostavno, treba zdravo da rastu u dobre ljude...Hm, vasitavati decu strasno je tezak i odgovoran posao...