Sigurno se i vama dogodila situacija da neko koga volite mnogo želi da uradi neku stvar, a vi se tome mnogo odupirete. Kako biste bolje shvatili pojasniæu na primeru:

Posle 18 godina zajednièkog života sa ocem i majkom, sin jednog dana èvrsto poželi da postane mornar i da ode od kuæe iste te godine da to i postane. Naravno, roditelji, iz ljubavi prema sinu ne dopuštaju mu to i na neki naèin i zabranjuju. Nakon mnogo svaða, na kraju, otac i majka mu priznaju da mu ne dopuštaju da ode od njih i postane mornar zato što ga vole i ne bi mogli da izdrže bez njega toliko dugo vremena koliko je on na moru. Sin odustaje od svog sna.

Pitanje je, u stvari, da li je ovo što roditelji spominju zaista ljubav ili je možda egoizam?

Ne osporavam da ljubav tih roditelja prema sinu postoji, ali samim tim što mu oni ne dozvoljavaju da plovi iako je to njegov san, oni u stvari prikazuju da mnogo više vole sebe nego njega.

Nije lepo kada se tako nešto desi, ali nekada je iskaz prave ljubavi povlaèenje sebe iz života te osobe koju volite.

Glupo bi bilo da pitam biste li mogli da se odreknete voljene osobe zauvek samo za njeno dobro jer se o tome može racionalno odnoso neracionalno razmišljati samo u tom trenutku. Ipak, razmislite malo o tome i ostavite komentar.

Tamo gde postoji sebičnost, tamo se nešto drugo naziva ljubavlju.
Možda sam idealista, ali ljubav nije ni "ja" ni "ti" već samo "mi".
I baš zato mislim da bih bila spremna odreći se ljubavi zbog onog "ti". Ne verujem u ljubav niti u trajanje kada neko trpi. Pa ako već uvidim da trpi, bolje mu je dati prostora da odleprša tamo gde će naći celog sebe nego ga sebično vezivati za ideju bez perspektive.

sebicnost je deo svakoga od nas, samo je stvar kontrole i mere.. ne moze i niko reci a pri tome da mu poverujem da voli nekog tamo -djuru vise od samog sebe.. ili da majka vise voli dete od sebe same.. ne verujem u te price. a ta prica o mornaru, e u tome svemu ima najmanje ljubavi, iako je sebicnost i deo ljubavi. u njegovom slucaju majka dokazuje da vise voli sebe od sina i njegove srece. i da se nadovezem tu na novomoderno radjanje dece vanbracno, i to smatram sebicnim, i to vecim delom ih radjaju da nebi bile same i da ne detaljisem a sta ce sve tom detetu da fali, o tome ne razmisljaju. i to je dokaz d amajka vise voli sebe od rodjenog deteta.      

hm...pa i u pravu ste i niste u pravu...
elem volela bih vas da vidim...u situaciji kada vam dete srlja u nesto sto moze biti jako rizicno po njega...verovatno bi sedeli skrstenih ruku i pustili

ma to je skroz bezveze, roditelji mogu da budu sebični, ali isto tako i deca znaju da budu još gora od roditelja.