Uvek je teško doneti odluku o raskidu i takve situacije su vrlo mučne. Ipak, ako se ispostavi da je to jedino rešenje, trebalo bi da se pridržavate nekih osnovnih pravila ponašanja, koja taj momenat sigurno neće učiniti lakšim, ali će pomoći i vama i vašem partneru da zadržite dostojanstvo i ne rastanete se kao neprijatelji.

Uvek lično saopštite partneru da ga ostavljate. Nemojte to učiniti SMS porukom ili mejlom, a ni telefonski razgovor nije dobro rešenje. Neko sa kime ste do tog trenutka delili dobro i zlo svakako zaslužuje da vašu odluku čuje "uživo".

Trebalo bi da povedete računa i o mestu - niko ne želi da čuje da je ostavljen u prepunom kafiću. Ostavljena strana mogla bi da reaguje emotivnije nego što vi očekujete, a ako suze krenu pred nepoznatim ljudima, stvar će biti još gora.

Vašem bivšem partneru možda će biti potrebno neko vreme da prihvati novo stanje. Budite svesni da ste vi proveli neko vreme, verovatno i dane, razmišljajući o raskidu. Svom partneru dugujete par minuta strpljenja - nemate pravo da takvu vest saopštite, a zatim se "okrenete na peti" i odete.

Bez obzira na to kakva su vaša osećanja sada, imajte poštovanja prema lepim trenucima kojih je u vezi sigurno bilo. Nemojte vređati partnera, to je ipak neko koga ste voleli, a pošto ionako više nećete biti zajedno, nema potrebe da ističete njegove mane i "potežete" nesporazume iz prošlosti.

I na kraju, najvažnije: nemojte izgovoriti onu otužnu, ljigavu rečenicu "Možemo da ostanemo prijatelji". Posle raskida to je malo verovatno, a ako se ipak ispostavi da je moguće, prijateljstvo će se razviti spontano, kada i onaj ko je ostavljen zaista preboli raskid.

Pre nego što se saopšti da je kraj, mislim da uvek obe stranu znaju da je kraj. Pitanje je momenta kada će jedno od njih to priznati sebi otvoreno. A potom i partneru.
Tamo gde to želim, prijateljstvo nudim, ali ne obavezujem drugu stranu da prihvati. Dešavalo se i da zamolim za prijateljstvo tamo gde mi je ono stvarno bilo potrebno i gde je značilo.