Pravoslavne hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista i najveće žalosti za sav hrišćanski svet.



Veliki petak je poslednji i najznačajniji dan u Velikoj ili stradalnoj nedelji kada se u crkvama ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u danima Stradanja.

Isus Nazarećanin, car Judejski, kako je zapisano u jevanđeljima, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a prema pravoslavnom kanonu - to su hrana na vodi.

Mogi vernici u znak žalosti na taj dan uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.

U Srbiji je, pored posta, običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.

U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.