pobornik sam toga da to apsolutno nije uslov za srecu..ali opet i ono budala ni brige ni pameti mi je ipak samo posalica...
mada ima ono da svi genijalni ljudi kroz istoriju su bili potpuno nesrecni u privatnom zivotu..
mislim da sreca ne zavisi od pameti,niti toliko od sposobnosti,niti od materijalnog stanja..sve to moze da vam olaksa zivot..ali srecni su obicno ljudi koji uspeju da otvore svoje srce i da vole sebe i ljude oko sebe,i koji imaju nadu..

Ma ne verujem, mislim da sreću ili imaš ili ne bez obzira na intelekt. A druga stvar ono što mene čini srećnom, nekog možda ne ćini i obrnuto.

Ponekad, u nekim teskim situacijama koje su prosle bez velikih posledica za mene i moju okolinu, pomislim koliko sam srecna. Cesto puta kada cujem za tudju tragediju pomislim koliko sam srecna sto to kod mene nije tako ispalo (mada sam i sama dozivela tragicne stvari). Dok sam isla u skolu razmisljala sam koliko sam srecnija u odnosu na drugu decu jer brze umem da naucim lekciju... Nakon operacija sam se brzo oporavljala i razmisljala koliko sam sretna sto je to tako...Ljudi koji su mi dragi pokazuju ljubav prema meni i mislim, Boze, koliko sam sretna sto je to tako!
Ali, nikada nisam izvukla glavni loz, dobila premiju na lotu, cak ni na tomboli nikada nije bio izvucen moj broj... Uprkos obrazovanju nisam bas uspela da unovcim svoje znanje, a nisam bas tip koji voli da rizikuje i "igra na srecu" u nekim sumnjivim sferama.
Da li sam ja osoba koja ima ili nema srece? Ja mislim da ja imam cesto srece u svom zivotu.
Sreca nema veze sa intelektom. I, u velikoj meri zavisi od toga kako dozivljavamo srecu, kako je poimamo.