Ne Mish nikad necu postovati pravila samo zato sto to tako treba,ako je celo moje bice protiv necega.Pa nek sam sto puta"otpadnik" i neprihvacena od nekih ljudi.I sankcije su ok  
Ako je ovde opsti sistem vrednosti da se prozivaju ljudi na licnom nivou(a ne po pitanju stava o kome i diskutujemo)al to onako izokola,da ne kazem jednu drugu rec a mnogo je adekvatnija,podje...e ondak to nikad nece biti moj sistem vrednosti..pa spalili me na sred trga   meni ako se nesto ne svidja ja to kazem direktno..da imam potrebu za tim sigurno me ne bi ni jedna sankcija sprecila da kazem sta mislim..
Pravila treba da se postuju zbog zato..nemojte nikad da ih dovedete u pitanje Boze sacuvaj  
Niko ne kaze da ne treba postovati ljude oko sebe..ali ne po cenu svega..
i dozvoli moje je licno pravo da li cu ja da nekom cestitam katolicki bozic ili ne..isto tako ne ocekujem od katolika da priznaje moj
i sta jel su dosljaci proterali starosedeoce..evo procitah na netu o tom mestu..ako su informacije tacne koje sam procitala izuzetno mi je drago zbog toga..sto vise nisu starosedeoci..ko je razumeo shvatice
Neko ko kaze vratite se odakle ste dosli..ne moze da prica o uvazavanju.
Da kopac ja isto tako imam pravo da kazem da mi se nesto ne svidja..bar nisam licemerna..ali ne mrzim te ljude..bar ne dok fizicki ne ugrozavaju moj narod..ne teram ih odakle su dosli
to sto bi neki da prave posebnu drzavu od Vojvodine,pa su im svi ostali bolji od rodjenog srpskog naroda,je druga stvar
I zaboga miloga mish ljudi se ne secaju svog porekla...postoje maticne knjige,postoje crkvene knjige..nije to tako davno bilo da se ne bi moglo saznati..a onda svako svome   svakom je deda od negde dosao

i ok ako tako mislis..znam zvuci super..ali u realnom zivotu nije tako..svi smo razliciti..i mogu da nam se ne svidjaju razlike i slicnosti..ali ne treba da se mrzimo zbog toga..svi ljudi nisu jednaki..nisu svi narodi jednaki svi su drugaciji i imaju svoje osobenosti..da svuda ima dobrih i losih..
e zasto su meni neki manje simpaticni je druga prica od teme..i mislim da ne bi trebali sad da ulazimo u to

e ja to gledam i ovako.
VOJVODINA

Miroslav Antić

 

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te… volim… oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova…
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!