Koliko li je potrebno da se casa prelije i da kazemo da je dosta ?

Koliko puta ste bili toliko iznervirani i besni na poslu da ste pomislili na reci Dajem otkaz ?
Koliko je  hrabrosti potrebno da bi se izgovorile te reci dajem otkaz , da li je uopste to hrabrost u danasnje vreme ili je to ludost, afekat pod uticajem nagomilanih negativnih emocija ?

ne znam šta treba da me iznervira da dam otkaz

"Dajem otkaz!"
e pa rekao sam to,poslednji puta pre dve godine...i nije to bio trenutni impuls,bilo je to nešto što se mesecima skupljalo u meni,nešto što je kuvalo i kipelo dok nije prešlo svaku meru.i kad se stvarno nakupi dovoljno besa i razočarenja onda se više ne razmišlja o alternativi...samo gledaš kako da  odeš što dalje...

I ja sam tu rečenicu rekla pre par godina, u afektu, iznervirana postupcima nekih "koleginica". I otišla sam, zaista, i to pravo na biro rada sa dvoje dece kod kuće.
Ipak je ponos nešto što te tera da postupiš onako kada možda i nije pravo vreme za to.  

Hm, u kapitalizmu retko ko sebi dozvoljava luksuz da mu emocije zamagle racio... Pretpostavljam da postoji mnogo povoda da covek krikne "dajem otkaz! " ali, kad pomisli da mora da placa racune, hrani tamo neka usta :) itd, odluka o promeni posla mora biti rezultat promisljanja... I, uglavnom, svodi se na to da svoj krik proguta.
Nisam bila u sitaciji da tako nesto pomislim, ne zato sto je sve bilo idealno, nego sto sam (eh!) mislila na onaj trenutak kad novac donesem kuci. Pitala sam se da li on  -dovoljno - kompenzuje stres i sta da uradim da sam manje podlozna istom? Pa sam sebi objasnila da ja tamo radim neke odredjene stvari za neki odredjeni novac, i to 8 sati, i za to vreme sam izdvojena sa tamo nekim ljudima... koje necu da vodim kuci :)...