Krajem februara u vojvođanske škole stiglo je obaveštenje Prijatelja dece Vojvodine da se raspisuje konkurs za literarne radove učenika osnovnih i srednjih škola, pod nazivom "Maternja melodija i obrazovanje". Neke od predloženih tema su "Guslar mi je pripovedao", "Na Đurđevdan tuga iz Srbalja veje", "Naša maternja melodija i "Milosrdni anđeo 1999", "Maternja melodija i globalizacija nepristajanja". I dok se idejni tvorac Isidor Graorac pravda da su cilj konkursa "iskonske vrednosti", može se čuti i mišljenje da je reč o korišćenju dece u političke svrhe.
"Srpskom narodu više nije mnogo stalo ni do maternjeg jezika ni do očevog imena, već najvećim delom ravnodušno luta pokraj zgarišta svojih nekadašnjih svetinja", jedna je od tema datih za razmišljanje vojvođanskim osnovcima i srednjoškolcima.
Isidor Graorac iz Prijatelja dece pojašnjava da je konkurs sproveden u okviru šireg projekta "Maternja melodija" koji je finansijski podržao pokrajinski sekretarijat za demografiju. Prema njegovim rečima, inspiraciju za ove "rodoljubive" teme dobio je iz eseja Momčila Nastasijevića "Za maternju melodiju". "Sam sam osećao neku grižu savesti zbog toga što sam deci nametnuo tako ozbiljne teme. Međutim, uverio sam se, deca koja su doživela bombardovanje ili ova deca sa Kosova, imamo nekoliko priloga, znate, ne dajemo mi nagrade za one političke fraze na tu temu nego za izražavanje osećanja i ličnog iskustva sa onim problemom i onim nevoljama koje su osetila na svojoj koži", kaže on.
Predsednica Odbora za obrazovanje pokrajinskog parlamenta, Svetlana Lukić, naglašavajući da se radi o ličnom stavu, kaže da je iznenađena činjenicom da se na ovaj način nameću teme o kojima bi trebalo da razmišljaju deca. Prema njenim rečima, potpuno je neprihvatljivo da se u direktnu politiku uvlače učenici osnovnih i srednjih škola.
Asistent na Odseku za psihologiju na novosadskom Filozofskom fakultetu, Vladimir Mihić, pojašnjava za 021 da nije sporno ako je cilj konkursa promocija nacionalne svesti, međutim, sporno je ako se širi neprijateljstvo prema pripadnicima drugih nacija. "Ono što se iz naslova nekih tema može videti jeste da su vrlo problematične i da su prilagođene sadašnjoj političkoj situaciji. Pozivanje na akciju "Milosrdni anđeo" odnosno na bombardovanje 1999. gotovo deset godina kasnije, zatim neke druge teme koje nisu baš najjasnije šta znače, ali odišu tom dnevnopolitičkom situacijom kojom su svi opterećeni, svakako da nisu primerene ni za mnogo odraslije učenike, a pogotovo ne za učenike osnovne škole", kaže Mihić.
Ukoliko se ima u vidu da su u nedavnim huliganskim napadima i razbijanju radnji čiji su vlasnici nesrpske nacionalnosti učestvovali uglavnom maloletnici, Vlada Mihić ističe da bi ovakavu vrstu konkursa mnogi od njih  mogli da shvate kao oprost za ono što su radili. "Ovakav način literarnog opravdanja mogu vrlo lako shvatiti kao neku vrstu podrške njihovim razmišljanjima, koja idu od nekog osećaja nacionalnog identiteta koji, ponavljam, nije problematičan, pa do nacionalizma i etnocentrizma koji svakako jesu problematični i koje oni mogu kroz ovakvu vrstu sastava i da ispolje", smatra on.


Ne znak kako i koliko danas deca uče u školama i kakav im je školski program odnosno da li se poklapa sa evropskim. Bila sam zadnja generacija po Šuvaru odnosno išl sam u deveti i deseti, pa tek onda sam se opredeljivala u koju ću školu dalje, i mogu vam reći da je to čista glupost. Baš ništa pretrano nismo naučili. Kakva su vaša iskustva i da li smatrate da ste dobili dovoljno stručnog obrazovanja u srednjoj školi?

Mislim da sam u osnovnoj skoli stekla dobru osnovu za dalju nadogradnju. Srednju skolu sam zavrsila po Suvarovom skolskom program gde smo ucili sve i svasta, a sta smo naucili  :undecided , mislim da nam je bilo  potrebnije više praktične nastave.

Ma nije baš za pohvalu,naime završavala sam i osnovnu i srednju školu u ratnom vremenu,ali recimo da je sreća što sam u srednjoj imala strogog (ali pravednog) profesora stručnih predmeta i dobru praksu.