Primetila sam da postoje ljudi koji se ponasaju kao multiplikatori sopstvenog stresa.
Postoji , da ga tako nazovem, primaran stres - npr. nisi siguran da li ces uspeti da savladas nove zahteve na poslu. Normalan, prosecan, covek ima kamen u zeludcu, ali trudi se da se sto bolje pripremi...
A ovi se nerviraju jer nisu sigurni (u ovo gore napisano, :)), pa se dodatno nerviraju jer se nerviraju,
pa se nerviraju jer od nervoze nisu mogli da spavaju... Uzas jedan!
Naravno da sam pod stresom. Povremeno, srecom. To je vezano iskljucivo za posao. Petak cesto osecam kao dan pustanja na slobodu :).