Мени се десила љубав милиЈонити поглед

то ми је најлепша и најзрелија веза у којој сам била, трајала је 5 година. Били смо најбољи другови и пре тога и за време везе, познавали смо једно друго као свој длан. Нисмо заједно годину и по дана али смо остали у супер односима. Чујемо се, видимо се, дружимо се, не у мери у којој смо то раније чинили али опет сасвим довољно. Причали смо отворено небројено пута о нама, али без питања да се поново помиримо. Он зна и ја знам где смо и на чему смо и то нам обома одговара, јер знамо да се увек можемо ослонити једно на друго, као пријатељи.
Ипак, мислим да број погледа или године познавања не играју пресуду улогу у томе да ли ће нека веза успети или не. То првенствено зависи од партнера, њихове спремности да контролишу своје нарави, не да нарав контролише њих. Спремности да Воле, не само да очекују да буду Вољени. Да умеју да дају, не само да траже. Спремности на толеранцију, не само на посесивност. Да умеју да разумеју, не само да осуђују. Да умеју да разговарају, не само да се свађају. Да умеју да слушају, не само да причају. Да умеју да следе, не само да воде. И наравно, да умеју да поштују првенствено себе, а онда и другог.