ma daleko od toga da su savrseni ali sto bi se covek stideo..mislim nisu ubice,narkomani,lopovi...ne znam sta bi trebali da budu pa da se stidim..a ono sto jesu nemam tu ja sta da se stidim kakav je neko osoba
niti sam pokondirena pa da se stidim svojih korena..
ne znam na sta ciljas hazard?

ne stidim se definitivno..jer svi smo mi ljudi i ima situacija kad svi gresimo tako i oni..svima je zelja da odrze porodicu na okupu i da stave decu na kako oni kazu pravi put..nekima je to uspelo nekima ne..mi smo za njih uvek "mali' imali mi 15 god ili 40..ja npr sada mnoge stvari zameram svojoj majci a i tati u fazonu kako mogu tako da se ponasaju..ponekad razmisljam da nisu pali s Marsa pa su zato ovakvi ..al verujem da cu ih jednog dana shvatiti kad i ja budem u ulozi roditelja..

Ne,nestidim se svojih roditelja,čak šta više,sa ponosom mislim i govorim o njima...
Neko je već gore rekao,daleko od toga da su bezgrešni ljudi,ali oni su MOJI roditelji,sve bi na ovom svetu učinila i dala za njih,jer samo ja i brat znamo šta su sve oni sa nama i zbog nas prosli u životu.Život ih nije mazio,čak šta više više puta se grubo poigrao sa njima,ali nisu poklekli,ostali su hrabri,pošteni,časni i pravedni ljudi.I nikada nikom nebi dozvolila da govori nešto ružno o njima.Hiljudu puta sam zahvalila Bogu što su baš ONI moji najdraži mama i tata.

Ne, uopste se ne stidim svojih roditelja.