Jedno od večnih pitanja - sudbina.

Neki ljudi veruju da je sudbina unapred određena našim rođenjem, da smo tu zbog određenog cilja koji nam je poveren, da se ništa ne dešava po našoj volji nego volji nečeg višeg i većeg od nas. Takvo razmišljanje me podseća na to da smo mi samo marionete, a konci su u nekim drugim rukama.

Drugi veruju da smo sami tvorci svoje sudbine, da je naša volja iznad svega, da uvek samo i jedino mi odlučujemo u kom pravcu ćemo krenuti.

Postoji i mišljenje da nam je sudbina u glavnim tačkama našeg postojana "negde zapisana" ali da ipak imamo mogućnost izbora, kao kad se nalazimo na raskršću i sami odlučujemo u kom pravcu ćemo krenuti.


Kakvo je vaše shvatanje sudbine?

istina je negde izmedju..ne verujem u potpuno samoodlucivanje jer bi bio potpun haos..a ni u totalni master plan..nesto izmedju

Verujem da sitnice i slučajnosti određuju tok naše sudbine... Često se upitam - da li bi i šta bi se promenilo da sam u nekom trenutku svog života postupila drugačije...
U svakom slučaju, mislim da su neke bitne stvari određene, napr. ako vam je 'suđeno' da nekog sretnete, to će se dogoditi, ma kakve izbore u međuvremenu pravili...