Тихо Ноћи

Шта остане
када ништа не преостане
осим нових пораза, падања
страдања вере
и надања
да су неки ипак ту
да држе те за руку
кад си сам, када боли
када нема никог да воли
само навика да се моли
за зрно пажње и времена
за пламен без кремена
семена у јаловој земљи превише
поглед мили навише
пале се свеће за кап кише
али све већ постаје тише
туге никад више
срце немило брише
велико слово новог почетка
муњевито стиже до завршетка
још једног тома
живота сабраних дела
девичанског црног вела
сенка бела у ноћи снева
успаванку пева и мисли да ће поћи
до обећаног доћи
али стисак немоћи
опет ју је ућуткао
у стари кут сатерао
није веровао
да се овај пут вратити неће
да убио је душу среће
сад се каје и пати
и моли је да се врати
али она га више не чује
некој другој ноћи успаванку поји
нову постељу од снова кроји
стоји на рубу сећања
нема више враћања
о прошлости само снева
уплаши се некад сопственог крика
лика из кошмара што је буди
и хоће да суди
а права нема
јер правда дрема
и она се боји
никог да крај ње стоји
чека сумрак нестрпљиво
да успаванку запева бојажљиво
и полети у загрљај новој ноћи
с надом да ће крици проћи..

Недоступна

Хода по ивичњаку сна
Разлог само она зна
Овде зебња никад не спава
Питање не јењава
Зашто маска новог
Крије лице старог
Кључ оног правог
Крије у сенци некој другој
Њој вечно недоступној
Мелодији заборављеној
Опет хрли у загрљај
Заборав је плаши
Од заблуде саткани
Сви тренуци наши
У којима је све лоше на паузи
У којима око не засузи
У којима се нада роди
Да пут води
У неке лепше дане
Који исцељују ране
Где се људи бране
Од лицемерја, похлепе, себичности
Клишеа идентичности
Али те врисак тргне из сна
И шамар преваре
Зацрвени образ самообмане
Сева мисао о узалудности
Вере у непостојање надобудности
Бесмисленог давања, сневања
Трагања за белином снежном
Давања душом нежном
Разочарење руком неизбежном
Кроји ти мисао
Труд губи смисао
Једном је написао
Да искру њихове среће
Испустити неће
Али питање се намеће
Нешто што не држиш
Како испустити?
Зашто је тако тешко изустити
Те јебене две речи
Увек неко пречи
Ништа да спречи
Ураган беса
Комплекс ниже вредности
Прах смерности
Посипа уморно срце
Везује чвор на покидане врпце
Сатерује трнце
У зрнце преостале снаге
На тасу ваге
Превагнуће понос
Отопиће гордост
Вредност нову добиће ударац
Ставиће катанац
На отворену рану
Сазидаће од чемера брану
Да закочи бујицу емоција
Утопи врелину жеравица
Хитрост препелица врати
Нове буктиње распали
Страхове све сахрани
Срце очеличи
Док мисли не огрубе
И напокон постане
Онаква каква јој и доликује да буде.

 
    ...

    I svuda je mrak
    ipak osetim svezinu, njen dah
    U sobi je zavladao muk
    njenih stikli se cuje zvuk

    Zaboravljaju se cigarete i piksle
    primecuju se njene stikle
    Neko se do pre koji trenutak smejao glupom vicu
    A ja se radujem njenom licu

    U tu njenu glavu ponosnu gledam
    i njoj cu da se potpuno predam
    Od nekog, od njih novi kompliment sam dobio
    da li je pogodio ?!

    I dalje mi je lepse sa njom biti
    i neke nove, lepe snove sniti
    Nestali smo zajedno u toj noci
    i opet cemo, ali ovoga puta zajedno, pred njih nasmejani doci

Читала сам истоимену тему овде на форуму, много сам размишљала о томе и почели су да се нижу стихови  

Маслачак у пољу сунцокрета

Тешко је.
Јер бити другачији значи бити јак
бити свој, али бити сам
а самоћа, превртљивица стара
никад не отвара на покуцана врата
кад је нећеш она се незвана придружи
кад је требаш она даље продужи.
У паузи док патиш
да си сам опет схватиш
поново за нечим жалиш
нечим што ти душу гризе
јер већ унапред знаш репризе
грешака, не туђих него својих
и гледам како газе преко бисера твојих
што их бацаш пред багру огољених душа
неко ипак слуша
лицемери чедности
под маскама лажних вредности
али ти си у предности
јер сунцокрета је пуно поље
а ја знам и знам да знаш и ти
да си маслачак, један једини.
Зато сакриј душу од емотивних пијавица
гордих лајавица
неутешних кајалица
завидних спајалица
и свих такозваних пријатеља.
Одабране пусти у свој свет
неће ти оборити лет
донети небо пуно кише
неће ни летети са тобом
али ћеш због њих
ти летети више..