Da ne citiram ceo tekst iznad od Shantal - ovo je moj komentar:
Ja sam rodjena u mesovitom braku i pricam u svoje ime. Ne radi se tu ni o kakvom "odabiru strana". Pa nisu moji roditelji konkurenti jedno drugom pa da likuju cijoj cu strani ja da se privolim!!! Nisu oni neprijatelji jedno drugom pa da osecaju "pobedu" nad onim drugim jer se njihovo dete "opredelilo " za njegovu stranu! Nema tu strana kojoj cu se opredeliti. Niti je mami bilo krivo, niti je tati bilo krivo kada sam ja pocela da se izjasnjavam ovako kako se danas izjasnjavam. Ja sam njihovo dete, nije im palo na pamet da vrse neku vrstu ucene nadamnom! Niko od njih ne sumnja da ga manje volim jer se nisam "priklonila njegovoj strani".

A komentar na ono sto je napisala Dark L., kao sto rece Mish niko ovde nije iskazao nepostovanje prema drugacijem stavu. Cak naprotiv Dark L. ismeva sve nas koji imamo drugaciji stav.
Ako pazljivo citas, sto opet rece Mish, primetices da ovde vecina koja podrzava emotivnu vezu sa nekim ko je druge vere,  potencira na uvazavanju razlicitosti!
To znaci, ako bi eventualno covek u koga sam se zaljubila postavio kao uslov da predjem u njegovu veru ako hocu biti s njim, automatski bi izgubio sansu kod mene, ne zato jer ja od svoje vere ni za zivu glavu nebi odustala, (mozda svojevoljno i promenim veru do kraja zivota?) vec zato sto bi to bila ucena, to bi bio znak da on niti postuje niti uvazava MENE, mene kao licnost sa svim "manama i vrlinama", mojim obicajima i navikama.

   Da ne citiram ni ja tekst koji je napisala Kameleon, sama recenica da se pocela izjasnjavati onako kako se danas izjasnjava potvrdjuje moj stav da se ja nikad, ali bas nikad ne bih zabavljala, udala, a narocito ne izrodila decu sa nekim ko je druge vere.
   Fino sam napomenula da je takvim ljudima koji zakljucuju mesovite brakove verovatno svejedno kako ce se sutra njihovo dete izjasnjavati, ali meni ne bi bilo svejedno, tako da uopste necu da se dovodim u takvu situaciju.

deca se ne izjasnjavaju na cijoj su strani na taj nacin..ali recimo sta bi rekla svom detetu..postoji recimo Bog za tebe..sta bi mu rekla da se zove Bog ili Alah..zasto ga mama zove Bog I Isus a tata Alah..kako se na kraju on zove..neka niko ne shvati bukvalno nije poenta u imenu vec u celokupnom ucenju..drugo nikad ne bih mogla da prihvatim da se muskarac odnosi prema zenama kako se odnose u muslimanskoj veri..zato i kazem da nikad ne bih mogla da zavolim tako nekog jer su nam zivotni stavovi dijametralno suprotni..ljubav koja postoji uprkos svemu postoji samo jos u bajkama...slicnost izmedju partnera nije garant da cete uspeti,ali smanjuje mogucnost sukoba u dve hiljade razlicitih svakodnevnih situacija
nije to stav mrznje..ne smeta meni sto postoje drugaciji ljudi od mene..samo ne bih sa nekim toliko drugacijim da stvaram toliko intimnu situaciju koja se zove dom...ako je npr vera u ovom slucaju meni bitna stvar

super ajde objasni mi kako bi nasli kompromis da je kojim slucajem tvoj muz muslimanske vere..on je recimo odrastao u tome i ceo zivot veruje u jedan nacin zivota..ti  neces da se zamotas i ne vidis bela dana..on te mozda voli ali njegovo poimanje zene je takvo sve ostalo bilo bi nepostovanje njegovih shvatanja i obicaja..a ti ne zelis tako..i sad mene zanima prakticna strana ovog..kako bi se to odvijalo  

Zasto je glupo? Pa to je realnost! Zasto je onda neko krsten u katolickoj crkvi ako mu je jedan od roditelja pravoslavne vere a drugi katolicke? Ko je to odlucio da to dete bude bas katolicke vere? Da li je to taj roditelj katolik, ili su sporazumno odlucili ili je pak dete kad je bilo sposobno da samostalno odlucuje samo izabralo da se krsti bas u katolickoj crkvi? To nije biranje vere?!