Imaju čudesnu moć



Gotovo sve što se događa u organizmu ne može se zamisliti bez vitamina; oni učestuju u bezbroj bioloških procesa u telu, štite ga od bolesti i odžavaju u punoj formi...


Neki vitamini se mogu rastopiti u vodi, a neki samo u mastima.

U vodi se tope vitamini C i B. Osetljivi su na svetlost i toplotu, a moraju se unositi u organizam svakodnevno jer se ne stvaraju zalihe.

U mastima se tope vitamini A, D, E i K. Otporni su na toplotu i od njih organizam može da stvara zalihe, taložeći ih u masnom tkivu.

Prirodni vitamini nisu isto što i sintetički (veštački). Uz prirodne vezane su i neke druge supstance za koje se veruje da su vredne koliko i sami vitamini.

 Neprijatelj vitamina su:
antibiotici i razni lekovi za umirenje,
anti-bebi pilule,
aspirin,
aditivi (veštački dodaci hrani),
alkohol i
pušenje.

Posle četrdesete godine života količinu vitamina i minerala treba udvostručiti, jer ih želudac teže prihvata, a osim toga organizam postepeno dehidrira (gubi vlagu) pa gubi iu vitamine.

VITAMIN A - za svežu, zdravu i lepu kožu

Efikasno štiti sluzokožu čitavog sistema za varenje i organa za disanje kao i sluzokožu bubrega i mokraćnih kanala. Obezbeduje vlažnost sluzokože i stvara zaštitnu membranu protiv raznih infekcija I drugih štetnih uticaja.

Ima veliki uticaj na funkciju očiju, poboljšava vid (naročito noćni), štiti od očnih bolesti

Jača odbrambene snage organizma (pretpostavlja se da rak pluća nastaje istovremeno kad počne da se gubi vitamin A).
Utiče na funkciju seksualnih žlezda, leči sterilitet,
    otklanja menstrualne poremećaje
Ubrzava zarastanje rana
Umanjuje štetno dejstvo zagađenog vazduha,
    obnavlja površinski sloj pluća
Otklanja ili ublažava štetne posledice stresa
Pospešuje rast i razvoj dece,
    izgradnju kostiju i zuba
Obezbeđuje dobar rad čula ukusa
Leči akne, eksceme, crvenilo i "guščiju kožu"
Jača nokte i koran kose.

RIBLJE ULJE (riba iz polarnih oblasti), JETRA (crna džigerica, naročito goveđa), ŠARGAREPA, BUNDEVA, RADIČ (salata), KAJSIJA, PERŠUN, KESTEN, spanać, kelj, miridija, blitva, maslačak, dinja, paradajz, med.

VITAMIN B - za živce i psihu

Ovaj vitamin obuhvata 13 srodnih vitamina koji čine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.

Glavni i zajednički izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najvećoj količini.

Međutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi, a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.

B vitamin je pravi "nervni" vitamin, jača živce, leči razne poremećaje i osigurava pravila rad nervnog sistema. Jača duševno zdravlje čoveka, otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamćenje i moć koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih činilaca u lečenju malokrvnosti (anemije) jer omogućava da se bolje iskoristi gvožde. Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
Učestvuje u bezbroj procesa metabolizma
U metabolizmu ugljenih hidrata, masti
    pa i holesterola ima ključnu ulogu
Važan je za rad organa za varenje hrane,
    podstiče fermente od kojih zavisi varenje
Sprečeva početak arterioskleroze,
    preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu
Štiti jetru i pomaže njen rad
Korisno deluje na oči
Sprečava nezdave pojave na koži, kosi i noktima
Obnavlja ćelije
Podmlađuje kožu, činije glatkom i ružičastom

PIVSKI KVASAC, JETRA, INTEGRALNE ŽITARICE, MAHUNARKE, MLEKO, RIBA, JAJA, ŽIVINA, spanać, peršun,šljive, paradajz, prokelj, kelj, kopriva, paprika, orasi, šargarepa, blitva, kikiriki, banana, pivo.

B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.

K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojačava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanać, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.

P (citrin) - Jača zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, sprečava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voće), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati vitamin C).

H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mlečne kiseline koja se gomila u mišićima kao posledica fizičkih napora. Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.

Vitamine isključivo unosim u organizam putem hrane, odnosno voća i povrća. Pošto postoji i tamna strana vitamima zvana hipervizaminoza.

 Hipovitaminoza

Pri nedostataku vitamina A dolazi do povećanja osjetljivosti na infekcije, sušenja kože, opadanja kose, noćnog sljepila, smanjenja oštrine vida (kokošije sljepilo) povećanja osjetljivosti na svjetlost, a u djecjem uzrastu do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Duže kuhanje i svjetlost štete vitamunu A. Zato je preporučljivo šivotne namirnice koje sadrže vitamin A držati izvan svjetlosti. Gubitak pri kuhanju je izmedju 10% i 30%.

Hipervitaminoza

Uzimanje veće količine vitamina A može izazvati povraćanje, proliv, glavobolju, povećan prtisak u mozgu (pseudotumor cerebri), smanjenje kostiju i bolove u kostima. U trudnoći se ne preporućuje jetra u ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znači da oduzima vodu iz ploda što može izazvati prevremeni porodjaj, nepravilan embrionalni razvoj. Hipervitaminoza nastaje pri dnevnim dozama većim od 200 mg.

Pošto se vitamin A rastvara u masti moze se u organizmu zadržati na duže vrijeme tako da na duže vrijeme i manje doze mogu izazvati hipervitaminozu. Najnovije studije pokazuju da se u jetri koja je na tržištu nalazi veća količina vitamina A zbog intenzivnije ishrane stoke indostrijskom stočnom hranom.


HIPERVITAMINOZE

Različlita rastvorljivost vitamina u vodi i mastima uslovljava i razne mogućnosti nastanka hipervitaminoza.

Vitamini rastvorljivi u vodi ( Vitamini B kompleksa, Vitamin C)  se brže luče iz organizma, pa se ne gomilaju uprkos većem unosu, osim toga oni su netoksični. Organizam ne poseduje ili ima jako male zalihe ovih vitamina.

Vitamin C u dozama većim od 2 grama na dan može uzrokovati proliv i stvaranje oksalatnih metabolita iako kamenci nisu tako česti. Ukoliko bubrezi ne luče kiselu mokraću može se razviti metabolička acidoza. Sigurno je da u toj koncentraciji askorbinske kiseline (preko 2grama/dan) povećana je i apsorpcija teških metala iz creva.

Prilikom davanja velikih doza priridoksina (2grama ili više) opisana je neuropatija ali potreba za takvim davanjem realno ne postoji.

Vitamini rastvorljivi u mastima  (Vitamin D, Vitamin E, Vitamin K, Vitamin A ) ili kraće DEKA se sporije izlučuju iz organizma, stvaraju veće zalihe pa se prilikom povećanog unosa stvara hipervitaminoza

Hipervitaminoza vitamina D - nastaje zbog prekomernog uzimanja (50.000-100.000 IU) vitamina D radi lečenja rahitisa ili osteoporoze. Nastaje kalcifikacija bubrega, krvnih sudova, srca i pluća.

Hipervitaminoza vitamina A - dnevna potreba je 5000IU vitamina A, a kada se tri meseca ili duže dnevno uzima 50.000IU ili više nastaju promene tj koža postaje suva, svrbi, ispada kosa, upalne promene na usnoj sluzokoži, povećanje pritiska, povećava se jetra, bolovi u mišićima, kostima i zglobovima. Ukoliko se uzima beta karoten promene se ogledaju u žućkastoj prebojenosti kože. Terapija prestanak unosa i promene se same povlače.

Hipervitaminoza vitamina E - preteran unos vitamina E. Vitamin E je relativno netoksičan kada se unosi preko usta. Može da se desi interferncija sa vitaminom K i da se tako potencira antikoagulantni efekat nekih lekova.