NS Caffe

Evo jedne kratke pricice...

Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.

Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronaðu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.

«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.

Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…

Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.

Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.

Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.

Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.

Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.

Ludost nije znala šta da učini.

Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.

Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.

Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide...



Ja mislim da je ovo tacno 
A sta Vi mislite?

Lepa priča.
I istinita.
Odnosno, jednim delom istinita. Ljubav je sigurno pobednik u osećanjima. A da li je baš uvek prati ludost?
Ima i situacija kada se jednostavno borimo da damo i razumu na značaju (ona čuvena dilema: razum ili srce, odnosno koliko razuma, a koliko srca). I ako neko uspe da uravnoteži uticaj srca i razuma...pobegne od ludosti.
A možda je ludost pobeđivati tu ludost? :mislim:
Ma, nemam pojma.

 zabavna pricica  :smejanje: :smejanje: :lol:

 a da li ludost uvek prati ljubav , ne bih znao , mada ima mnogo primera da je tako , ali postoje i oni kao sto Mish rece sto se uvek bore da razum prevagne-pa gde je onda tu ludost  :mislim:

ja bi tu ludost povezao sa zanosom i zaljubljenoscu pre nego sa ljubavi  :dada: :divan:

Pa kad se desi ljubav, onda i največi borac u slušanju razuma, popušta...ljubav okrene sve naopačke..zbog ljubavi činimo sve ono što inače ne bi, u ljubavi se nije teško čak ni osmešiti, napraviti budalu od sebe..jer ljubav nosi sa sobom onaj osečaj, da smo nepobedivi, najmočniji, da možemo da letimo!!
Ako je prava ljubav, onda je sigurno prati i ludost...

ne znam da li sam ikad procitala tako nesto lepo  :smiley:
i sva sreca da joj ludost pomaze  :smiley:
a ne razumem ove ljude koji pokusavaju da ljubav prikazu kao neko razumno svesno osecanje...da ga definisu,stave joj okvir i strpaju u kutiju..mada se ljudi to trude da rade kada nesto ne mogu da shvate...nekad se treba prepustiti..i ne truditi da se shvati...

Slazem se da je ovo bas jedna lepa i zanimljiva pricica! I zaista je ljubav slepa sa ludoscu pored sebe, samo se pitam ima li danas one prave i iskrene ljubavi uopste?! Jako je retko srecem!!! Plasi me upravo to sto se razum i proracunatost poprilicno ukljucuju , tj vezuju sa ljubavlju!   Ali ja i dalje verujem upravo u tu slepu ljubav sa ludoscu pored sebe !!!     :smiley: :palacgore:

tacno,pravu ljubav uvek prati malo ludosti :clap:razum cesto izostaje,itd,kao sto vec rekoh negde....ljubav je pokretac svega i vrlo cesto nismo sposobni da razmisljamo trezveno dok volimo

Tačno je da ljubav prati ludost, ali u mladosti. E šta sam pre činila i kakve ludosti pravila zbog ljubavi, a sada mi ne bi palo na pamet.

 Lily Ti si u pravu kada matoro poludi to je ludost koja mladima mozda nikada ne bi pala na pamet.Moje su se komsije razvele na mesec dana pa se ponovo vencali samo da bi bili u emisiji Suboticka vencanja. :wub:

Pa sad verujem da ima i toga, ali sve zavisi kakav si bio u mladosti. Ako si ludovao i divljao, menjao partnere ( ne mislim na promiskuitet) onda kada dođeš u godine smiriš se. A ukoliko si bio miran i povučen, onda u starosti podivljaš. Jednom moraš da prođeš ludovanje, bilo u 20-toj ili 50-toj  

Mozda si i u pravu ali postoje osobe za koje to pravilo ne vazi.Postoji izreka ko se kakav rodio takav ce i da ........Neki se jednostavno ne smiruju  dok se stvarno ne smire da se malo nasalim  :biggrin:

Pa jesi upravu, ali kada napuniš 60 god, nije ti do života, a ne do ljubavi i seksa  :smejanje:

Pa narovno da im je potrebna, ali ne ona kao kada imaju 20 godina.