NS Caffe

Kažu za odrasle da su i oni nekad bili mali..zamislite.  :dada:
A onda se desi život, uleti se u vrzino kolo briga. Desi se ozbiljnost, natmurenost, neraspoloženje, nedostatak vremena,... Neko i zaboravi kako je to kada si bio mali.
Ali, zar može da fali vremena za ono dete u nama!?
Čuvate li još uvek negde u sebi skriveno ono malo derište? Promoli li povremeno svoj radoznali nosić ili je to dete u već sasvim sazrelo u odraslu osobu?
Da li ste pokušali da hodate rubom pločnika u skorije vreme? Da li ste zapevali hodajući ulicom? Mami li vas tobogan i ljuljaške? Jeste li skoro nekom zatvorili oči i dreknuli "Pogodi ko je!"? Kada ste se poslednji put zacenili od smeha bez i trunke jeda što vas prisutni posmatraju u čudu?

Uh.... nema te obaveze, ni problema, ni ozbiljnosti zbog kojeg bi sakrila dete u sebi. Ono je tu, negujem ga u sebi i ne dam mu da nestane. I smejem se, i radujem se kao malo dete, i luna parkovi čekaju samo na mene...
I nek' mi kažu da sam infantilna, i neka mi kažu da sam neozbiljna (izeš ga, treba biti ozbiljan 'di treba, i neozbiljan 'di treba)... Neka njih, ja svoje baterije umem da napunim.

Vala ni ja ne sakrivam dete u sebi. Ne, ne puštam da nestane, da odraste.  :nene:
Evo baš pre nekako mi se desilo, prolazimo pored parka sestra i ja. Viknem ja njoj hajde da se ljuljamo, ne slušajući njen odgovor, pojurila sam ka istoj da se ljuljam  :smejanje: . Bilo je malo kasnije, pa nije bilo dece u parku, možda bi se otimali za ljuljašku :valjanje:

Verujte bila sam oduševljena, baš kao malo dete.  :radost:




 :too: :cheesy:

if,pa ja sam i dan danas pravo pravcato derište (i to razmaženo),samo kad mi se prohte...
di treba biti ozbiljan,jesam...
a di ne treba... :radost: e tu znam biti nenadmašan!

Još uvek sam veliko dete, a sada posebno, jer ponovo proživljavam detinjstvo sa detetom koje će u martu da napuni tri godine. Tako da ulicom i pevam i trčim, vičem bu, spuštam se niz tobogan i ljuljam na ljulji i baš mi je lepooooo

u dusi sam dete,jedno veliko veliko dete,i nadam se da nikada necu skroz odrasti i izgubiti to dete u sebi.... :baby:

Odusevili su me vasi odgovori! I radujem se ko malo dete sto ste taki detinjasti  :radost: :skocko: :ura: I ja sam jedno veliko dete i imam nameru da uvek takva ostanem.

Imam i dalje , cuvam tog malog klinca u sebi.... nije tu svaki dan, ispliva kad obaveze popuste i kad sebi dam oduska, pojavljuje se periodicno... valjda je on neki moj ventil... moj cuvar i zastita od svakodnevnice i skloniste od oluje .....

 :palacgore:

evo baš sam se vratila sa ljulje  :wink:

jesaaam i šta mi možete  :tongue:

 :baby: