NS Caffe

Neretko čujem od ljudi oko sebe da je jedino vredno imati svoju firmu. Jedino tako ne trpiš šefa, direktora ili gazdu iznad sebe.
Sad, možda to ima veze sa prihvatanjem autoriteta. Lično, nemam problem da prihvatim nekog iznad mene, pogotovo ako mogu da uspostavim korektnu saradnju (a do sada sam uglavnom imala sreće i uspostavljala sam je) i ukoliko su iznad mene oni od kojih mogu da crpim znanje koje mi je potrebno za posao.
Ali raditi za drugog ima i neke svoje prednosti. Posmatram svoje prijatelje-privatnike. Definitivno su pod mnogo većim stresom od nas, pokornih sluga. Jeste, ja ne mogu da izađem sa posla kad hoću i na koliko hoću, ali kad izađem sa posla, zaboravim na firmu. Oni to ne mogu. Iako nisu na poslu, iako su na godišnjem, još uvek im je u glavi sve ono što su ostavili pre odsustva.
I nekako su pod mnogo većim stresom. Moje je da odradim posao, svoj deo posla, ostalo je odgovornost nekog drugog. Privatnik mora da osmisli posao, nabavi posao, odradi posao, naplati posao, i uz sve to da se bori sa svim državnim organima.
 :mislim:
Nekako mi se više sviđa da budem sluga. Ne mogu reći da sam nešto pokorni sluga, možda pre lojalni.

E ja sam sama svoj gazda.  :wacko: Stvarno je tesko, jer bas kao sto si rekla non stop sam mogu reci na poslu  :zid:.
Dok sam radila za druge bila sam mnogo opustenija, smirenija. Odradim svoj posao, naravno kako se zahteva od mene i odem kuci mirne glave.

pa to jeste tako..i onom kome nije do cimanja on i nije sam svoj gazda..
ali i to ima svoje prednosti..ako se desi da "ubodes" ili da ti krene biznis,posle svih tih godina cimanja i maltretiranja prvo sto ces vise zaradjivati,drugo uvek sam donosis odluke i snosis odgovornost za njih.to mozda nije uvek prijatno ali je definitivno bolje nego kada neko odlucuje za tebe

lepo je biti sam svoj gazda,ali postoje određeni uslovi.ako se neko reši da krene u sopstveni "bizmis" mora imati ideju,pronaći nešto što drugi ne rade,mora imati plan kako da uspe.e onda ima neke šanse.
danas mnogi misle da je dovoljno otvoriti neku firmu i para ide.pa se onda prevare,krenu pogrešno u posao,ne ide im kako treba i otud toliki stres,nervoza,napetost.ako nisi u mogućnosti da na pravi način započneš,onda je možda bolje biti sluga još neko vreme nego na silu biti samo svoj.

ja radim kod privatnika, ali sam sam svoj gazda. nemam odreženo radno vreme, mogu da dođem na posak kah hoću i isto tako da odem. ako mi se ne ide na posao mogu da radim od kuće, takođe kad smo bolesni ne odbija nam od plate. ma meni je super na poslu, jer imam najboljeg gazdu na svetu.  :ura:

 :palacdole:, sposobni ljudi  i te kako mogu da razviju biznis bez muvaže i stresa. a ko neće da radi od 8 do 16 sati, bolje da uzme otpremninu i započne svoj biz.

sposobni mogu.slažem se.
ali ne može svako kome se ne da da radi od 8 do 16,ili od 7 do 15 ili kako već,biti sposoban samo zato što mu se ne radi za druge.
može neko biti odličan radnik i pametan i stručan,a opet propasti u privatluku.potrebno je ono nešto,što imaju retki-oni uspevaju,a ovi ostali tavore na dnu,propadaju i vode izgubljene bitke.
privatan biznis znači rad,rad i samo rad-i to 24 sata dnevno,a ne samo od 8 do 16.

Za uspešan privatni biznis svakako da je neophodna sposobnost. To niko ne spori. Mada, ne smatram da i među onima koji rade za druge nema jednako sposobnih. Mislim i da niko neće sporiti da je pored toga neophodna i određena doza hrabrosti (čime takođe mogu da se diče i oni koji rade za druge). Ali ono što je po meni definitivno neophodno za privatni biznis je apsolutna posvećenost poslu i to ne samo tokom nekog zvaničnog radnog vremena. To ipak oni koji rade za drugog ne moraju da imaju, tj.  kvalitetni radnici su posvećeni poslu samo tokom svog radnog vremena.  
Stres je danas sastavni deo života, možda mu je neko manje podložan, možda ga neko ne prepoznaje, ali ne smatram da je neko spašen stresa samom činjenicom da je sposoban.
Prednosti i mana ima i raditi za drugog i raditi za sebe, samo ih svako od nas različito vrednuje. Verovatno je odluka za koga raditi koju svi donosimo u životu zapravo pitanje životnih prioriteta.

ama ljudi u Srbiji je uvek najveci problem bio to sto su ovde svi i lekari,i politicari i ekonomisti ama svi se u sve razumeju...Ljudi uce godinama kako funkcionise trziste,kako funkcionise preduzece...sta i kako treba raditi ako si preduzetnik...ali ne ovde svi imaju dovoljno znanja i informacija za to...o sposobnostima da ne pricamo jel...
A u stvarnosti nas covek ne zna osnove stvari kada odluci da digne kredit pa mu sluzbenica crta otprilike.
I ne jednom  su vanredni strucnjaci,fenomenalno radili svoj posao,ali je zato potpuni promasaj bio postaviti ih na liderske pozicije...jednostavno nismo svi za sve.

Bas tako nismo svi za sve kako rece crnka, a isto tako u ovoj drzavi nema prosperiteta, ja ne vidim neku svetlu buducnost u istoj.  :angry:

biti odličan radnik ne znači biti dobar gazda.
ljudi su napravili karijere u tuđim firmama,a onda se otisnuli u privatničke vode i propali.
ja radim pošteno ceo dan,naradim se,moj šef je vrlo zadovoljan mojim radom...ali kad prođem kapiju,ja mislim o pivu,ribama,kompu,muzici,autima,pljeski...o svemu i svačemu,samo ne o tome šta će se sutra raditi i kako će se to naplatiti-za to me baš briga!i smatram da nisam još za privatnika jer ne verujem da bih se (zasad) mogao uspešno nositi sa tim pitanjima
a puno njih je nadobudno,misle da sve znaju i sve mogu...
a najgori su oni što odma oće da izigravaju neke gazde i biznismene.misle da to ide preko noći...

Blago vama, izgleda jedina ja ovde ima posao koji nije od 08-16 il' 0d 09-17 a nisam svoj gazda, vec samo razbijam glavu od 0-24 :girlcry: :zid:

Al' eto cilja :palacgore:

Ja sam sam svoj gazda,kolko je lepo tolko je i zeznuto.Milion obaveza i gomila odgovornosti.Neznam kako je raditi za druge posto nikad nisam bila u toj situaciji.

  I jedno i drugo ima svoje prednosti i mane. Posto vec godinu
  i  po dana kao mali privatnik trazim "svoje mesto pod
  suncem" mogu reci da nije nimalo lako. I dobro je sto je
  tako. Ojacas za surova vremena koja su pred nama. Bio sam
  i "pokorni sluga", kao i u privatluku i tamo je bilo "ajkula",
  "sabljarki". Bio sam "mala sardela". Dok radim privatno
  "kopam", "grebem" da ponovo negde zasnujem radni odnos.
   Moju malu firmicu nebi "gasio".
   U danasnje vreme treba biti "borac", fajter mekog srca.
   "U sumi je puno podguznih muva, stakora, a malo medveda,
   vukova".