NS Caffe

Danas je peti oktobar.
Sedam godina je prošlo. I u tih sedam godina je negde u meni nestalo i one euforije, onog entuzijazma, one vere i energije koju sam tada osećala.
Možda su moja očekivanja tada bila prevelika. Ne možda, sigurno jesu. Ali mi je tada to i trebalo, ta nada da je moguće bolje, da je to bolje moguće brzo...
Neću biti nepravedna, ne mogu reći da mi nije bolje nego pre toga. Ali ipak moram priznati da jesam nezadovoljna jer bez obzira na moja previsoka očekivanja, moralo je biti bolje, brže, odlučnije. Onako kako smo na početku i krenuli.

Euforija i taj pozitivan osecaj oslobadjanja od "zatamnicenja" i kretanja napred ka boljem su definitivno nestali, splasnuli su.
Ali nada da ce biti bolje ne nestaje (bar kod mene). I da, jesmo pogresili , pogresila je cela Srbija, kada smo ocekivali da se preporod desi preko noci sa rusenjem Milosevica. U svoj toj euforiji nismo hteli da vidimo i priznamo sebi da izgradnja napredak nemogu doci preko noci.
Mada, veliki je put Srbija prevalila od 5. oktobra 2000 do danas, naravno na bolje. Ali ima jos mnogo toga da se menja i da se popravlja. Mnogo smo svi mi promenili nacin razmisljanja, stanje svesti ove zemlje je promenjeno, po meni ipak na bolje.
Ali to je tek jedan mali korak koji je ucinjen, na dalekom putu koji svi prizeljkujemo da se sto pre zavrsi.

Nazalost jos postoje ostaci one demagoske politike i price od vremena Milosevica, i to kako medju politicarima tako i medju obicnim ljudima koji se i dalje povode za praznom pricom. Jeste pod ovim mislim na radikale i sps, mada mi se cini da tu ima i onih koji su kao deo demokratskog bloka ali su u stvari nesto drugo.... no time odlazim vec daleko od teme....