NS Caffe

Podstaknut sledecim postom koji nam je Kameleon postavila na jednoj drugoj temi , zapocinjem ovu temu.....




Necu nista da pitam, iznesite sami svoje misljenje ako ga imate......

Mislim da sma bila prvi osnovne kada sam došla iz škole sa pitanjem "Šta sam ja?". Odgovor koji sam tad dobila od roditelja sam prihvatila i tako se izjašnjavam do dana današnjeg. To ne smatram nečim čime treba da se ponosim, niti da se stidim. To je samo još jedno obeležje mene koje sam dobila rođenjem, nasleđem, za koje ja nisam ništa uradila niti doprinela.Bez ozbira na moju nacionalnu pripadnost, ja jesam jugoslovenka, jesam i danas, jer sam tako vaspitana. U jugoslovenskom duhu.
Slažem se sa prethodnim iznetim citatom.
Ja sam jugo-nostalgičar.
Nostalgična sam za vremenima kada su socijalne razlike u društvu bile neuporedivo manje od ovih danas.
Kada se nije zveckalo oružjem.
Kada je rat bio pojam o kom smo slušali od baka i deka i gledali u filmovima.
Kada su tate išle na vojne vežbe, a ne u ratove.
Kada su se sinovi i braća sa osmehom i bez strepnje pratili u Armiju.
Kada si bio zaštićen u svojoj zemlji.
Kada su deca imala više šanse za srećnim detinjstvom.
Nostalgična sam za pionirima i omladincima jer je to bio poseban osećaj zajedništva. (Ima li onih koji se sećaju tog nestrapljenja, tog ponosa što si i ti dobio crvenu maramu i plavu kapicu?)
Nostalgična sam za vremenom kada smo bili građani sveta.
Nostalgičan sam za idejom bratstva i jedinstva jer to je savršeno dobra ideja koju su neki drugi ljudi pogrešno upotrebljavali zarad nekih krajnje destruktivnih ideja.
...
Nostalgična sam...


Mogu da razumem decu koja od Jugoslavije pamte samo krize i ratove i koja tu Jugoslaviju smatraju crnom tvorevinom.
Ali ostale koji su se debelo ogrebali o blagodeti života u toj Jugi :nono:. A imam utisak da su upravo oni koji su se najviše okoristili o nju danas njeni najveći kritičari.

I ja sam nostalgičan,da tako kažem....

   Fali mi ono naško sedenje na klupi na šoru predveče....
   Pa mi fale one naše svečanosti vojvođanske,al` bez ovih što urlaju o rodnom kraju....
   Fale mi oni dobri ljudi,uvek puni mira i mudrosti,koji su za svaku nedaću imali po neku smirujuću reč...
   Jako mi nedostaju konji i fijakeri,i miris sena na našem šoru...
   Umreću bez onog našeg leba,žutog kao mesec i mirisavog...
   Baš me briga za ostale....................................................................................................................

 Cini mi se da ovo bas i nema veze sa ex-YU tj. bivsom SFRJ i nasom temom ???

Zamolicu clanove da se drze naslova teme i da odgovaraju u skladu sa istim......

Grešiš Johny! I te kako ima veze! Neko se i dan danas izjašnjava kao Jugosloven a neko kao Vojvođan. Mada se ti pojmovi u popisu stanovništva uglavnom karakterišu kao "teritorijalna pripadnost",sa čim se ja baš i neslažem, jer to je više pogled na svet. Meni više liči nekoj vrsti religije ili životne filozofije.

Jugo - nostalgičari žale za načinom života u staroj Jugi, kao što "stari" Vojvođani žale za nekim mirnim laloškim životom, kako Bog zapoveda.  

Moje vaspitanje ima karakteristike oba: u jugoslovenskom duhu na vojvođanski način. I nedostaje mi...  :cry:

Ne žalim za SFRJ, jer da je valjala ne bi se raspala. Mene su takođe pitali u prvom razredu odnosno učiteljica je rekla da dignemo dva prsta  ako smo Srbi, pa dva prsta ako smo Mađari, Crnogorci... Jugosloveni. Koliko se sećam od 36 učenika samo se dvoje izjašnjavalo da su Jugosloveni. Ne nedostaje mi ni tzv. super život, jer ne može nešto da ti bude super kada te od malih mogu ubeđuju da tamo nekog Tita, moraš da voliš najviše na svetu, a čak ga i ne poznaješ. Taj period SFRJ mi nedostaje samo zato što sam tada bila dete, pa nisam imala o čemu da se brinem.    

ma jasta njima bilo super a nama se danas ta sarena laza obija o glavu..
cak se sa sigurnoscu ne zna ko vam je bio "veliki vodja"

Postoje lazi i istine, ali ako si svedok nekih zbivanja, ocevidac, onda prepoznajes sta je sta.
Neosporno je da smo bili neutralni, sto je u tom periodu jako tesko bilo ostvariti. Mada socijalisticka zemlja mi smo bili otvoreni prema zapadu. Za razliku od Madjarske, Cehoslovacke, Poljske, Rumunije itd. mi nismo bili "Ruska kolonija". Imali smo socijalno uredjenje i zapadno usmerenje. Za razliku od svih ovih zemalja mi smo bili SLOBODNI. Dovoljno je bilo staviti pasos u dzep i putovati bez zahteva za izdavanje vize, gde god ti srce hoce (izuzev Grcke, Izraela... par zemalja na ovoj planeti). Zatim, niko me nije uslovljavao da se izjasnjavam - jednostavno ja sam se osecala Jugoslovenkom, navijala sam za nase plave, pevala nacionalnu himnu ispod nacionalne zastave. Istovremeno, NIKO od clanova moje uze ili sire porodice nije bio clan partije, tj. komunisticke partije. Cak naprotiv, moj ujak je pohadjao Bogosloviju u Sr. Karlovcima, baba i deda slavili sv. Nikolu javno, moj drugi deo porodice koji je katolicki dolazio na slavu i obrnuto. Uvek smo slobodno obelezili oba Bozica i Uskrsa. Kada su mene kao najboljeg djaka i predsednika omladinske organizacije predlozili u partijsku skolu, jednostavno sam se zahvalila i objasnila da ja jesam socijalista ali istovremeno i osoba koja veruje u Boga te stoga ne bih mogla biti dobar clan komunisticke partije. Moram reci da sam osnovnu i srednju skolu zavrsila u Crnoj Gori, dakle sredini gde nacionalne manjine ili verske razlicitosti nisu tako ceste kao u Vojvodini. Nikom to nije smetalo i laz je sve drugo sto se prica. Istina je da su "partijci" lakse napredovali, ali kao i danas "golubi preletaci" i tada je bilo ljudi koji su preko partije hteli da uspeju a ne svojim kvalitetom. Napomenuci i ovo, jer sada vec smem, moj otac nije bio clan Komunisticke partije, ali je bio direktor javnog preduzeca koje je apsolutno bilo u sluzbi tadasnje drzavne bezbednosti. Dakle, neka mi niko ne prica o diskriminacijama.
Sav lopovluk i sva propast bivse SFRJ ne moze se pripisati stvaraocima te drzave, vec onima koji su je nasledili!

kolika li je jaka bila propaganda kada je i sada masovno ljudima ispran mozak

 "Država koja je ubijala svakog ko bi rekao istinu o Titu
Rehabilitovan Slobodan Todorović
19. decembar 2007. | 15:07 | Izvor: Beta

Pred Okružnim sudom u Valjevu, Todorović, nekadašnji profesor Tehničke škole, 1975. godine bio je osuđen na dva meseca zatvora zbog rečenice izgovorene u školskoj zbornici: "Tito je u Kolubarskoj bici učestvovao na strani Austrougarske vojske".

Na izdržavanje kazne otišao je bez posebnog poziva, u decembru iste godine, a prema zvaničnoj verziji preminuo je četvrtog dana po dolasku u šabački zatvor od infarkta!?

Todorović je imao 32 godine, bio je oženjen i otac dvoje maloletne dece."

samo primer...koliko ih li je tek bilo?

a da ne zaboravimo goli otok:
"Na Goli otok zatvorenici su dolazili brodom koji se svao "Punat". Na Golom otoku, koji popularno naročito u Hrvatskoj nazivaju hrvatskim Alkatrazom, ili Titovim Havajima, zatvorenici su obavljali najteže fizičke poslove, radilo se u kamenolomu, leti na temperaturi 35 do 40 ºS, a zimi zavejani jakim burama. Bure su bile toliko jake da se ne jedanput desilo da Bura oduva kompletnu baraku sa krovom i zidovima i da osuđenici ostanu na hladnoj kiši i vetru. Bilo je to "stratište duha" na kom se gubilo svako dostojanstvo ali i život. Zadatak uprave logora je bilo se samo fizičko već i psihičko slamanje pojedinca. Sve već poznate metode mučenja iz Sibirskih preko nacističkih logora do "pranja mozga" su korišćene. Preko 90% logoraša je na ova ostrva došlo bez sudskog procesa po "Partijskoj kazni", bez presude i određene dužine kazne. Većina logoraša su bili srpske ili crnogorske narodnosti. Logoraši su se delili na "Bandu" i "Revidirane". Medicinske pomoći uglavnom nije bilo iako su postojali lekar i ambulanta.

Svako veče su se držali sastanci gde se obrađivala dnevna politika i to je bila prilika da pripadnici Bande revidiraju svoje, pre svega, staljinističke stavove. Velika većina logoraša pod velikim fizičkim i psihičkim pritiskom je bila slomljena i na sastanku tražila da bude primljena među "revidirane". Skup logoraša je bio "demokratski", pod nadzorom stražara, gde se javno diskutovalo o svakom pojedincu, koliko je njegova molba iskrena i sl. Vrlo često su bili kažnjavani oni koji su se slabo ili nikako javljali za reč.

Revidirani su imali bolji položaj, radili su lakše poslove kao što je bilo vađenje kamena štanglama u kamenolomu ili klesanje kamena i imali neke izglede da budu pušteni na slobodu. Za "Bandu" je bilo rezervisano nošenje kamena na "tačkama" (vrsta nosila za kamen koji nose dva logoraša). Glavna "zabava" čuvarima logora je bila da se na "tačke" stave osobe različite visine, snage i sl. da bi im se time otežalo nošenje. Ipak, postojao je mali broj pripadnika "Bande" koji nikad nisu popustili i koji ni nakon dugogodišnje robije nisu revidirali stav. Jedna od takvih heroja i mučenika je bila Miljuša Jovanović. Za "najtvrđe" zatvorenike postojao je logor u okviru logora pod nazivom "Petrova rupa" gde je obračun bio posebno surov i gde je smrtnost bila veoma visoka.

Zatvorenici su odvođeni na Goli na mah, često bez suda i suđenja, u svakom slučaju sa presudom čije trajanje niko nije mogao unapred znati. Bili su primorani da priznaju da su se zaverili protiv naroda, Tita i Partije, prisiljeni da optuže svoje prijatelje i da potkazuju svoje logorske drugare. Revidirali su i finoklesirali onoliko koliko je to istražiocima bilo potrebno. I kada su napokon bili pušteni, uvek je to bilo uz određenu ogradu, uvek s mogućnošću da opet budu pozvani, uvek uz svest da iznova mogu biti potkazani ili da sami opet mogu postati potkazivači. Čini se da je ta strašna psihološka procedura, a ne naprosto topli zec ili o vrat obešena puna kibla, ono što je prava i strašna tragedija Golootočana i razlog njihove nemuštosti. Na Goli su došli kao dojučerašnji pobednici ili bar kao ljudi jake samosvesti. I - skoro svi su revidirali. Veoma malo dušegupki ovoga sveta može da se pohvali takvom uspešnošću u prevaspitanju.

Pojedini logoraši su po puštanju na slobodu bili ponovo hapšeni. "Dvomotorci" kako su ih zvali su imali posebno surov tretman. Izvestan broj ustaša, koji su takođe bili u logoru, je brzo dobio ulogu Kapoa, te su se isticali u zverstvima i premlaćivanju logoraša. Golootočani su i posle izdržane kazne bili prokazani i žigosani u društvu, niko sa njima nije smeo javno da se druži i sastaje i teško su dobijali bilo kakav posao. Na članove porodice se vršio pritisak da ih se odreknu, a na bračne drugove da se razvedu. Neki su posle izdržane kazne na silu postali doušnici UDBA-e (udbaši) u mestu ili selu gde su živeli, kada su morali povremeno podnostiti izveštaje o dešavanjima u mestu, odnosima među stanovništvom i svemu onome što je tada bilo zanimljivo za apsolutističku jugoslovensku vlast, što je spadalo u posebno velik psihološki pritisak na bivšeg zatvorenika. Smatra se da je kroz logor prošlo oko 10.000 zatvorenika. Broj ubijenih i invalida nije poznat. Ni jedna žena posle dolaska iz logora nije mogla da postane majka, iako su bile u pitanju uglavnom mlade žene.

Postojao je širok dijapazon vrsta mučenja zatvorenika, počevši od toplog zeca pa do uriniranja nemilosrdnih i često pijanih čuvara po njima."


da ne zaboravimo velikog vodju:
"Momčilo Jokić, književnik koji se već tri i po decenije bavi Titom, u razgovoru za "Blic nedelje" podseća na neke detalje do kojih je došao tokom istraživanja.
- Pravi Josip Broz bio je Hrvat rođen u Beču i umro je 1913. godine, a njegov identitet preuzeo je višestruki agent-obaveštajac Josip Ambroz, alijas Tito. On je rođen iz velike ljubavi poljske grofice i upravnika njenog imanja Franca Ambroza, a kako bi se spasla aristokratska čast, vanbračno dete prihvatila je jedna porodica, a izdržavao ga je njegov otac - priča Jokić.
Sin industrijalca
Druga varijanta Titovog porekla govori da je on vanbračno dete majke Marije i izvesnog Samuela Majera, poljskog Jevrejina i uspešnog industrijalca iz Beča, kod koga je Marija povremeno radila. Tvrdnju o jevrejskim, a ne hrvatskim korenima izneo je i Titov lični lekar, prof. dr Aleksandar Matunović u svojoj knjizi "Jovanka Broz - Titova suvladarka", koja je nedavno objavljena u Beogradu, ali on za takvu tvrdnju ne iznosi nikakve dokaze. A da je maršalovo poreklo zaista pod znakom pitanja, pokazali su i naši susedi Hrvati, Titovi sunarodnici koji, doduše nezvanično, takođe sumnjaju u verodostojnost zvaničnih biografskih podataka.
Mnoga su dela napisana baveći se ovom tematikom, a na internetu mogu se pronaći zbirke dokaza da je "najveći jugoslovenski sin" zapravo bio višestruki agent s mrežom saradnika širom sveta. Pominje se da je od 1934. godine bio špijun britanske obaveštajne službe, zatim ruske NKVD, nemačke ABVER, a pripisuje mu se i funkcija obaveštajnog podnarednika Austrougarskog carstva.
U austrougarskoj vojnoj obaveštajnoj školi u Pečuju, gde se, navodno, školovao zajedno s Krležom, Tito uzima identitet Josipa Broza, inače Hrvata, što mu je kao obaveštajcu bila karta za prohodnost u sve slovenske zemlje. Identitet je promenio iz nužde, jer je, navodno, kod Novog Sada uhapšen zbog silovanja, pa je da bi izbegao robiju prihvatio promenu identiteta i druge aktivnosti koje uz to idu.
- Kako je pravi Josip Broz rođen u Beču, a Ambroz, odnosno Tito, u Poljskoj, to znači da je i Kumrovac potpuno izmišljen segment Titove biografije - kaže Jokić.
I sam Tito kao da je izbegavao da ode u Kumrovac, zvančno mesto svog rođenja.Prvi put ga je posetio mnogo godina po završetku Drugog svetskog rata. Na grobove svojih navodnih roditelja ili familije nikada nije otišao.
Brat ga nije poznao
Za sumnju o poreklu iz Kumrovca saznali smo nakon njegove smrti iz njemu bliskih krugova (general Đurić) koji su tvrdili da je pedesetih godina iz Budimpešte doveden rođeni brat Josipa Broza, inače železničar iz Mađarske, kako bi se posle dugog vremena ponovo sreli. Taj susret bio je svojevsrni fijasko jer je Titov navodni brat rekao da taj čovek nikako ne može biti Josip Broz, jer Broz nije imao kažiprst na jednoj ruci.
Nemci su tokom rata u Zagrebu objavili poternice za Josipom Brozom, na kojima je kao lični nedostatak prikazana njegova ruka bez kažiprsta.
Mnogi su se zato pitali kako bi jedan metalostrugar iz Zagorja mogao da svira klavir, pa još bez kažiprsta, da bude mačevalac... Pera Simić, novinar "Večernjih novosti", inače veliki poznavalac Titovog lika, takođe se slaže sa teorijama o promeni identiteta, ali smatra da one ipak nisu primarne.
- Postojali su prelomni momenti kada je Tito mogao biti razotkriven. Svi su krvavo ugušeni, a da se o tome ništa nije znalo. Pod sumnjivim okolnostima hapsio je i likvidirao svakoga ko je predstavljao pretnju. U bombaškom protestu 1928. godine radi se o jednoj osobi, a da li je pre toga postojala druga, ostaje misterija - kaže Simić.
Sličan primer navodi i Momčilo Jokić. On tvrdi da su neki oficiri Vermahta koji su zarobljeni pred kraj Drugog svetskog rata streljani samo zato što su znali Tita još iz škole u Pečuju, kao i sve njegove grehe. Hvaleći se time, oficiri su zatražili da se Tito kontaktira, nadajući se dobrom tretmanu, a kada mu je to javljeno, maršal je kratko i jasno rekao "streljajte ih".
Pobijeni svedoci
- Po istom principu eliminisani su gotovo svi svedoci njegovog pravog identiteta. Neki su likvidirani, drugi poslati na Goli otok gde ih je kasnije sačekala ista sudbina - priča Jokić.
U jednoj od najjačih obaveštajnih agencija CIA postoje čitavi tomovi dokumenata o Titu, a zahtevi da se oni pregledaju pristižu sa svih strana sveta. Posebnu misteriju predstavlja i crni kofer sa kojim je maršal umro, i od koga se nije odvajao. Tu je navodno trebalo između ostalih važnih dokumenata da bude i dokaz o njegovom poreklu.
- Činjenica da je najsimptomatičniji trag koji bi mogao da reši misteriju Brozovog identiteta potpuno izmenjen govori u prilog sumnjama. U Tuheljskoj županiji, gde su navedeni svi njegovi preci, posle smrti unete su velike izmene, toliko ozbiljne, da dokument sada uopšte nije validan. Razlog koji su krivotvorci naveli je toliko banalan da se graniči sa glupošću. Navodno je u dokumentu stajalo da je rođen 7. maja, pa je to kao prepravljeno na 25. maj kako bi se uskladio dobar datum za proslavu Brozovog rođendana?! Usput su valjda promenjene i ostale činjenice - kaže Pera Simić.
Prema zvaničnim podacima, Josip Broz je rođen 7. maja 1892. godine u Kumrovcu u Hrvatskoj. Otac mu je bio siromašni seljak Franja Broz, a majka Marija iz Slovenije. Umro je 4. maja 1980. godine, a od tada svake godine u Kući cveća u Beogradu, gde je i sahranjen, okupljaju se poštovaoci iz svih bivših SFRJ republika kako bi obeležili godišnjicu."

kako vas bre nije sramota,da zatvarate oci...nisu Yu cinile samo rok grupe i pasos...
ispada da je patnja mnogi ljudi bila uzaludna..jer neki imaju kratko pamcenje..i ispran mozak
Post je predug jer zbog necijeg ogranicenja nije mogao da se razbije bar na dva.Zato cu za ovo ostaviti samo link:
http://www.rastko.org.yu/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-zlocini.html

I dalje ostajem pri svome da je SFRJ bila veštačka tvorevina, koja se raspala odlaskom Tita na večni počnak. Takođe je i bratsvo i jedinstvo bilo nametnuto, jer da nije ne bi se dešavale devedesete. A Dark je upravu i od mog tate teča je bio na golom otoku, a za vreme rata sve vreme u partizanima kao i na šremskom frontu, gde je samo slučajno izvukao živu glavu. Lepo je Titi posle rata vratio partizanima i komunistima - "odmorom" na Golom otoku.  

Nije me sramota i ne znam zašto bi iko i očekivao da me bude sramota.
I o kom kratkom pamćenju se ovde priča? Ja sam ipak, doduše, nažalost, vrlo kratko, tog života u Titovoj SFRJ okusila. A onda su došla neka druga vremena...
Ne idealizujem. Ne gradim mišljenje samo na bazi pročitanog. Daleko je to od ispiranja mozga.
Ne, nikad me neće biti sramota što imam svoje mišljenje i svoje iskustvo.
Posle bitke svi su generali.
Ne, nije SFRJ bila idealna, niti najbolja, niti bezgrešna. Niko ne negira da nije bilo ljudi koji su patili u njoj. U svim društvima, u svim društvenim uređenjima ima onih koji pate. I naravno da pred tim ne treba zatvarati oči. Nije trebalo onda, ne treba ni sada.
Ali jednako loše je to što je bilo onih (i danas ih ima) koji su pred manama tog društva zatvarali oči, kao i to što danas neki drugi zatvaraju oči pred dobrim stranama jednog perioda.

Ja nisam sigurna cemu ovde treba da sudimo? Titu i njegovom poreklu, DNK analizi, ili onome kako se tada zivelo? Iskreno da kazem meni je potpuno sporedno ko je on bio po poreklu. Rus, Austrijanac, Jevrej, Hrvat ili mozda Srbin....! 1948. se suprotstavio Staljinu, rekao to sudbonosno NE zbog cega je kasnije bio priznat u CELOM SVETU. I nebitno koliko se on meni licno svidja, on se dopao takoreci celom svetu i dopala im se drzava koju je on vodio.
Moj tata je te godine sluzio vojsku i pamti kako je preko noci naredjeno da se skinu Staljinove, pa cak i Lenjinove slike iz kasarni. Ljudi su masovno odvodjeni na Goli otok - ali iskljucivo IB-ovci kako su ih zvali, znaci svi oni koji su bili simpatizeri "Sovjeta" i koji su zeleli da ovde dodju Sovjeti na vlast (kao sto su dosli u Poljsku, Madjarsku..) Naravno da su smatrani drzavnim neprijateljima. I prvobitno su samo oni odvodjeni tamo. To je bio VELIKI korak za tadasnju socijalisticku zemlju u sred Evrope, izmedju kapitalistickog zapada i komunistickog Sovjetskog Saveza. Poceli smo da se otvaramo zapadu, a istovremeno imali socijalno uredjenje.
Uvek je bilo i uvek ce biti pokvarenih ljudi. Istina je da su neki koristili situaciju, dovoljno je bilo pokazati prstom na nekoga, okriviti ga, pa da on zavrsi na Golom Otoku. Nazalost, veliki broj ljudi je tamo zavrsio samo zato jer se "komsiji nije dopao". Zar se takve stvari ne desavaju uvek, negde nekome u nekom drustvenom uredjenju? Naravno da ih ne odobravam, jedan babin brat je bio na Golom otoku dok je drugi bio oficir JNA. (puno ispricah o svojoj porodici, ali to su  iskustva ispricana od aktera, a ne nesto prepricano. Deo svog zivota sam provela u toj drzavi. Nisam ni prestara ni premlada, ovde na forumu imam par svojih vrsnjaka, i vidim da se i oni secaju). Ali, postoji "vise" tzv. Yugoslavija...Yugoslavija nakon drugog svetskog rata, Yugoslavija 70- tih, 80-tih, 90-tih...
Svako ko ume da razmislja mogao je znati da komunisticka ideologija ne moze opstati. Potrebno bi bilo da ljudski mozak toliko evoluira da bi mogao da prihvati i da se ponasa u skladu sa nacelima komunisticke ideologije. (Oni koji su imali Marksizam i Socijalizam kao redovan predmet u skoli to i znaju).
Nijedna socijalisticka zemlja u Evropi nije opstala kao takva u svom drustvenom uredjenju. Promene su se morale desiti. Ali, pogledajmo kako su druge drzave uradile te promene i pogledajmo sta se desilo kod nas? I zasto se to desilo?!
Zbog ljudi koji su VEROVALI u BRATSTVO I JEDINSTVO -parolu naseg (mog) detinjstva?! Ne, ne verujem u to.
Vise sam sklona da verujem da je neki licni, bolesni, interes ljudi koji su se tada nasli u poziciji da odlucuju sta ce biti s nama  bio presudan.
Mozda me pola ljudi sa foruma nece voleti nakon ovoga? Ali ja i u buduce necu odustati od tvrdnje da je tada vecinski deo nase populacije cinio srednji stalez, da je bilo malo jako bogatih i jos manje jako siromasnih, (mi danas skoro i da nemamo srednji stalez. Imamo prebogate i presiromasne), cetvotoclana radnicka porodica sa jednom platom je svake godine mogla sebi da priusti odlazak na more, fabrike su radile i svoje proizvode mogle da prodaju na evropskom trzistu, bela tehnika se otplacivala od jednomesecne plate i jos bi ostalo da se izadje sa prijateljima na veceru, da se poseti pozorisna predstava...
I kao zakljucak ubacicu ovaj citat: Ali jednako loše je to što je bilo onih (i danas ih ima) koji su pred manama tog društva zatvarali oči, kao i to što danas neki drugi zatvaraju oči pred dobrim stranama jednog perioda.

posledice tog "idealnog" su bile vidljive nakon raspada...te ljubavi i bratstva i jedinstva,okolne "sabrace" koja su klala srpsku decu..gde li se onda dela ta ta velika ljubav
niko ne spori da je vama bilo dobro..bar vam se tako cinilo..pitanje je sta sve stoji iza tog dobro..bice da ovde neko drugi ne vidi sumu od drveta..
kako nije bitno ko je covek koji je vodio drzavu? mozda je njegov zadatak bio da nas dovede tamo dokle nas je doveo...
apsolutisticki rezim gde su ljudi bili likvidirani ako su zucnuli protiv njega..
aj sad malo vi netom:"Najveći dio ino duga (82%) odnosi se na naslijeđena dugovanja SFRJ i SRJ prema IBRD-u i Pariskom klubu kreditora, a najznačajniji dio domaćeg duga (78,66%) odnosi se na staru deviznu štednju. "
sta mislite odakle vam para za sva zezanja..zaduzili ste se bogovski i ostavili nam u nasledstvo dugove..
nije sve tako kako izgleda..ima nesto i iza toga

"...apsolutisticki rezim gde su ljudi bili likvidirani ako su zucnuli protiv njega.." - da, ali ti ljudi nisu bili samo Srbi, na cemu je danas naglasak! 

Ja priznajem da je bilo "ulizica" koji su se odrekli svega svog iskonskog da bi se probili u u tadasnjem drustvu, i necu govoriti u ime drugih koji su se okoristili debelo u ondasnjoj SFRJ.  Socijalisticko razmisljanje je kompleksna stvar i nije jednostavno biti socijalista u duhu svog bitisanja. NAZALOST vecina nas (podrazumevam sva ljudska bica na ovoj planeti bez obzira na rasu, boju koze i religiju) nismo sposobni da tako funkcionisemo.
Ja ne verujem u "veliku zaveru" oko Tita i njegovog porekla.
Ja verujem da su Juzni Sloveni, pomesani sa Ilirima, Tracanima, Tatarima, Hunima...i drugim narodima koji su krstarili ovim teritorijama, koji su ostavili svoje tragove i potomke, koji su postojali kao drzave mnogo ranije, mogli da uspeju da stvore Bratsku Drzavu razlicitih naroda i razlicith religija.

:"Najveći dio ino duga (82%) odnosi se na naslijeđena dugovanja SFRJ i SRJ prema IBRD-u i Pariskom klubu kreditora, a najznačajniji dio domaćeg duga (78,66%) odnosi se na staru deviznu štednju. "
sta mislite odakle vam para za sva zezanja..zaduzili ste se bogovski i ostavili nam u nasledstvo dugove..
nije sve tako kako izgleda..ima nesto i iza toga

Ovaj dug se odnosi na celokupnu SFRJ - zasto ga onda pripisujemo sebi? I vadimo fleke na konto tog duga?! Pa i Slovenija (napredna i tada) i Hrvatska sa Dalmacijom, Makedonija i Crna Gora kao najmanje razvijena podrucja su bili deo te federacije.. Te gluposti o dugu su posluzile da se moze manipulisati.
Gde su sada sve te bivse, Ex Yu republike a gde je danas Srbija??!

Osnova svake komunikacije je saslušati sagovornika. To bi ovde značilo pročitati šta su sagovornici napisali. A ja, ma koliko tražila, nisam nigde pročitala da je iko pisao o "idealnom". Naprotiv.

Ne zatvaram oči pred činjenicom da je bilo žrtava na srpskoj strani. Isto kao što ne zatvaram oči pred činjenicom da je žrtava bilo i na strani nekadašnje "sabraće". Da, bratstvo i jedinstvo kao ideja se raspršila na najgori mogući način. Što ne znači da je to loša ideja, već da se u datim okolnostima očigledno pokazala neodrživom. Mislim da je ono što se pokazalo kao neodrživo u toj ideji ono što se verovatno trebalo podrazumevati: poštovanje i tolerancija.

Upravo ovim napisanim se spori. Dakle, ja nisam svesna da mi je bilo jaaako loše, ja nisam svesna da je bilo jaaako loše nekim mojim bliskim ljudima koji su i više od mene živeli u SFRJ.  Sva sreća, otvoriće mi oči oni koji su o tome čitali kako mi je bilo loše.

Tita kao državnika su uvažavali i cenili u svetu. Mislim da je nastao problem upravo kad je njega trebalo naslediti.

Ideopoklonstva je, nažalost, na ovim prostorima uvek bilo i danas ima. Mislim da je Kameleon o tome već pisala. Da nije bilo onih kojima je od sopstvene egzistencije bilo bitnije šta komšija radi i šta je rekao, i da time upravo nije pokušavao na "mala vrata" da ostvarli lični prosperitet, ne bi bilo ni te i takve likvidacije. I o tome se danas zna i o tome priča jer je to već istorija. Kao što se zna i priča i o drugim likvidacijama u ranijim društvenim uređenjima. Da li toga i danas ima? Istorija će to potvrditi ili odbaciti u budućnosti. Sada je još uvek rano.

Najviše inozaduživanja je bilo kada je omogućeno da se svaka republika zadužuje, bez odobrenja federacije. Nije se moglo za tih 6 godina koliko je Tito živeo toliko baš zadužiti. Ponavljam, više je to pitanje naslednika, nego Tita.
A što se tiče stare devizne štednje, ona se stvarala u vremenu socijalizma, a moratorij na sredstva se desio '89. ili '90. godine. Potrošila se štednja naroda na ratove i sranja, a sad krivimo Tita za dug po tom osnovu?  :palacdole:

Nije sve kao što izgleda. I ništa nije ni belo ni crno. Niti gledam na taj period kroz ružičastu prizmu, niti želim da negiram sve dobro što je tada bilo.

sto rece kameleon ona ne veruje  :smiley: makar to bila i istina ona ne zeli da veruje..a zasto se natezati sa ljudima koji ne zele da vide nesto  :wink:

sto rece covek:"to je bio zivot na kredit..a oni su mislili da je stvarnost"
neko je u svakom slucaju odradio svoj posao kako treba jer je prodao sarenu lazu.
na kraju krajeva ima ljudi koji i danas glasaju za milosevica  :smejanje: to dovoljno govori o ljudima
a ja ne zelim da vise trosim svoje vreme na besmislenu raspravu..te verujte u sta hocete..ali barem deca kojoj ste ostavili u nasledstvo to sto ste ostavili,ce moci na ovoj temi da vide i drugu stranu medalje..i da se zapitaju..da li je bas sve bilo tako ruzicasto i rock and roll  :wink: