NS Caffe

da li mislite da je to kukavicluk ili hrabrost ili pak nesto trece?

Onaj ko smera ili pocini samoubistvo veoma je retko svestan konacne, neopozive, definitivne prirode onoga sto namerava ili cini. Samoubica veoma retko razume da se tu radi o stvarnom kraju, o necem posle cega nema ni predomisljanja ni kajanja. I to je ono najopasnije jer ga zavodi na put sa koga povratka nema.
Ljudi sebi najcesce prekracuju zivot nesvesni sta to zapravo cine, ne shvatajuci da vise nikada nece moci da vrate zivot koji sami sebi oduzmu. „Kada mene vise ne bude bilo“, misli samoubica, kao da će i dalje biti tu da vidi ono sto ce biti kada „njega vise ne bude bilo“.
Oni koji se odlucuju na samoubistvo, zapravo, ma kako to paradoksalno zvucalo, ne zele da zaista umru. Kao sto, uostalom, niko to ne zeli niti moze zeleti jer se takva zelja protivi onom najosnovnijem instinktu, instinktu samoodrzanja koji je duboko usađdjen u svakome od nas. Kada bi shvatio da ga posle nameravanog samoubistva zaista nece biti, samoubica bi se, kao i svako drugi, sledio od straha.
Osobe koje se bave samoubilackim mislima i koje ih ponekad, na vlastitu i tudju nestrecu, sprovedu u delo, zele zapravo da jednim krajnje dramaticnim postupkom postignu nesto drugo.

a sta to , e to vec zavisi od slucaja do slucaja, od coveka do coveka, to mogu biti razlicite stvari. i izricito je indivdualno..

Lik se tako moze baviti samoubilackim mislima kako bi nasao utehu u samosazaljenju u kome se zatim rastapa.

Moze nameravati, najavljivati pa i pokusati ili izvrsiti samoubistvo kako bi skrenula paznju na sebe i tako se suprotstavila zanemarivanju koje je duboko boli.

Ili kako bi uputila poziv za pomoc. Bilo zato sto je ponos sprecava da pomoc zatrazi na drugaciji nacin, bilo zato sto se na njene manje dramaticne i manje drasticne apele niko ne odaziva. Ili bi da tako izdejstvuje milost i razumevanje.

Samoubica je u nesporazumu sa samim sobom i sa cinom koji smera. Cilj mu je da nesto postigne na nacin koji svako postignuce cini besmislenim. Hteo bi ono sto zapravo nece jer se ne moze hteti. I odlazi na put bez povratka ne znajuci sta zapravo cini...

jednom recju- kukavica i slabic...   :dada: :dada: :dada:

ljudi koji su "skloni samoubistvu" imaju psihicke poremecaje...e sad zasto dolazi do toga i kako je vec kompleksno pitanje

u svakom slucaju ste svi dali dobre odgovore,mada mi je nekako najrealniji Lisin :palacgore:
za mene licno,onako ukratko...mislim da su i kukavice,ali izuzetno hrabri ljudi...zasto?
pa jednostavno...kukavica jer nemogu ili neznaju da se izbore sa nastalim problemom,a hrabri jer stvarno treba se i usuditi na takav cin!
ja licno da se popnem na neku zgradu i pogledam dole ...umro bih od straha...ne bi ni morao da skacem,ali eto nismo svi isti...a i pitanje je samo (mozda)koji je to problem koji bi i nas odveo na taj put???
realno gledano svima moze da se desi,da u nekom momentu nesto kvrcne u mozgu i uradis neku budalastinu,zar ne? :undecided:

ti zaista imas cudno poimanje hrabrosti  :blink:

Ja na ovu temu imam samo jedan komentar..... Ko digne ruku na sebe , ne zasluzuje da zivi.

Verujem da niko nema prava da oduzima ljudski zivot , pa cak ni svoj.