NS Caffe

Ako se nečeg grozim, to je kad osetim tudju posesivnost na svojoj koži. Tumačim to kao atak na moju slobodu, kao težnju za robovanje, gubljenjem identiteta, .... Prosto, guši me.
Stoga kad kod drugih primetim i najmanju dozu posesivnosti sečem to u korenu, ne dozvoljavam da sebi drage pretvorim u gušače.  
O, naravno da sam i sebe hvatala da ispoljavam na ovaj ili onaj način posesivnost. I teško mi je izboriti se u tim momentima sama sa sobom, ali pokušavam da se držim onog "koga voliš, ne zatvaraj ga u zlatni kavez". Nekad jeste teško osloboditi onog koga voliš, ali je neophodno.
Ali, da li vam posesivnost dragih godi ili ume i da vas uguši?

Možda smo svi pomalo posesivni, na neki svoj način, naravno u granicama normale. Nekad to i prija. Ali ima ljudi (osetila sam to na svojoj koži) koji tu granicu predju  :angry: to me guši. Nastojim da takvima ukažem na to, jednom rečju da me oslobode.
Jednostavno - ne gušim te, ne guši me.

Nisam posesivna, niti sam ikada imala posesivnog momka. Smatram da posesivnost samo mođe da uništi brak ili vezu. Takođe nisam posesivna ni po pitanju deteta, međutim moja svekrva jeste, veoma je posesivna kada je njen sin u pitanju.Ni danas ne može da se pomiri sa tim da ima porodicu, i tu svoju posesivnost uopšte me krije, a to mi užasno ide na nerve.