NS Caffe

Ovaj post na temi Šta vam ostaje kao najjače sećanje me je nagnao da otvorim i ovu temu.

Meni nije pomoglo plakanje, iskaljivanje besa, brisanje telefonskih brojeva, uklanjanje omiljenih nam CD-ova, izbegavanje nekih starih staza kojima smo kročili, alkohol, osama, intenziviranje druženja, mirenja, svađe....
Hm, ništa od nabrojanog, niti nenabrojanog mi nije pomoglo.
Uvek nakon raskida mi nedostaje ona bliskost, povezanost, ona jedinstvena koju imaš samo sa tom osobom.
Pamtim sve lepo, ali i imam utisak da ću istovremeno uvek u sebi nositi po neku bol, povređenost, sve ono što je i razlog raskida.
Svaka ljubav uvek i večno ostaje negde u meni. A bol? I ona. Samo vremenom se saživim sa njom, upoznam je, pa drugačije boli (možda manje jer mi je poznata?) od nekih novih rana.

Suociti se sa istinom!Vreme leci sve! :bounced:

alkohola,alkohola sto vise alkohola   :biggrin:
vremenom rana zarasta (uz dezinfekciju alkoholom  :grin:)...jer desava se zivot..a on te nosi na razne strane...i onda imas sve manje vremena da mislis..ali neki mali oziljak uvek ostane..
naravno ne pricam o onim obicnim standardnim vezama gde ljudi nemaju pojma ni zasto su zajedno

...ni meni  :nono: :undecided:

Ali kad sve to jednom prodje, jer ipak prodje, shvatila sam da tu nema puno filozofije (samo ostanu mali oziljci....hm mali  :wacko: ), preostaje samo da se racionalno, trezveno razmislja  :zvizd: sto pre shvatis da je rastanak bio neizbezan to ce ti biti lakse (a kako je to tesko  :undecided:)... mada, sve ima svoj pocetak i kraj, a i ''sve prave ljubavi su tuzne!''
Jer, zivot ide dalje posle kise uvek dodje sunce...

 
evo jedne meni zanimljive poruke.....mozda nekom ubuduce pomogne :wink:
Zivi za svoje "HOCU", a ne za tudje "TREBALO BI" i ne plači za onim sto nemas, vec pusti druge da placu što nemaju tebe. Za nekoga si samo neko, a nekome si ceo svet.

Ima raznih veza i nisu svi raskidi isti, to je sigurno.... ali boli samo onaj kada vam je ona druga strana veoma znacila, kada je postala neizostavan deo vaseg zivota.
Kako preboleti? Mogu da pricam samo na osnovu svog iskustva i za sebe..... Meni je raskid nakon sedam godina doneo rusenje celog jednog sveta i celog jednog nacina zivota koji sam stvarao. Nisu mi pomogli zatvaranje i osamljivanje, plakanje, alkohol .... Nisu mi pomogle ni avanture i kratke vezice, mozda su godile mojoj sueti i egu, ali bol i tugu nisu lecile.

Tek kada sam uspeo sebi da oprostim da tih sedam godina nisu uzalud prosle, da nije sve bilo besmisleno, poceli su bol i tuga da nestaju. Sa shvatanjem da sam ja danas to sto jesam zahvaljujuci (izmedju ostalog) svemu sto se desavalo u toj vezi tokom tih sedam godina poceo sam da koracam dalje i da gradim neki novi nacin zivota. Nije vreme pre toga bilo stalo zbog mog raskida, nije zemlja prestala da se okrece, ali ja sam se tako ponasao.

Mnogo puta sam bio pomislio sta bi bilo da sam nesto uradio drugacije, ili da sam se postavio drugacije i kajao se sto to nije bilo tako.... Tek kada sam bez zaljenja i kajanja mogao da se setim svega i da pricam o toj vezi shvatio sam da sam je preboleo. Necu reci da je ostala iza mene(iako ona to jeste u vremenskom trajanju) jer ipak ta veza i to vreme  su neodvojivi deo mene, moje licnosti, ali vise nema bola......

Vremenom sve se zaboravja,mada ponekad jako bo..

Ja ga upravo preboljevam, mislim, raskid,...kod mene je trenutno faza negacije stvarnosti, tj nikako ne prihvatam da je stvarno raskid u pitanju, sve nesto mislim da jos nije gotovo,...vreme ce pokazati da li sam u pravu. U svakom slucaju, raskid znaci da niste bili (ipak) savrsen par i da tamo negde ceka neko ko je prava osoba za tebe.
mislim, lako je to reci, ali...

Pre pola godine sam doživela raskid... bio je neočekivan, bezrazložan i meni neshvatljiv...
Najgore od svega bilo je - kako ispuniti vreme... onaj deo dana koji smo obično provodili zajedno... Bilo je straššššno... i još me nije prošlo... :smrc:

Lisa,zeno,moram da ti odam iskreno priznanje...samo napred curo  :palacgore: :clap:

Jedna varijanta je da odmah kreneš u akciju, i tražiš novog partnera. Druga je da o staroj vezi razmišljaš negativno tj.  kada ste se svađali, o različitosti i kompromisu koji si ti napravio/la a on/a ne.  

Ah da novi partner je uvek dobra solucija..barem privremeno,radi podizanja samopouzdanja  :grin:

ne vredi spaljivati slike,bacati sve sto te podseca na njega,jos manje sam  za to klin se klinom izbija jer sam i to probala....to tek rane otvara jer nesvasno uporedjujes bivseg i sadasnjeg a dok volis bivseg kakve god mane da on ima,on ti je savrsen...vreme leci sve,samo vreme....naviknes vremenom i onda mozes da krenes dalje....ali polako,vazno je da sam shvatis da tako mora

kod mene je pre bilo prva faza plakanje ko kisna godina da li sam ja nesto pogresila itd,zatim druga faza mislim o njemu sve najgore,setim se svadja svega...a onda treca faza oladim skroz....i bacam se u potragu za drugim...al sve to traje ukupno nekih 4,5 meseci...al sad sam uvela male izmene...nema vise plakanja-nije vredan toga....ne mislim sve najgore o njemu-da mislim nebi ni bili zajedno...vec neko vreme samujem dok me ne prodje osecaj da mi znaci jos i nedostaje i onda naravno vec nadjem drugog...  :grin:

nikako, nego čekati da vreme odradi svoje