NS Caffe

Da li je neko od vas studirao i radio u isto vreme ?
Sta mislite o tome ?
Da li zaista svako ko se zaposli napusti fakultet ili mislite da sve to zavisi koliko je neko vredan i uporan ?

  :smiley:
cast mi je prvi odgovoriti!  :smiley:

pa iz sopstvenog iskustva sumirao bih sledece,
fax & posao = zanemari drustveni deo zivota !!!
ili jesi ili nisi  :grin:
pokusao sam jos sa srenjom skolom to izvesti, trajalo je ali sam uspeo uzeti i drugu diplomu.
sada sa faxom ide ali posao sam utisao skroz jer fizicki je neizvodljivo zadovoljiti dve strane (razmisli malo), pogotovo ako su obe zahtevene!  :smejanje:

zakljucak:
dobrim delom zavisi od pojedinacnih sposobnosti i zelje koja pokrece tj.  motivacija!!

uzdravlje

Sad ću ja malo da se hvalim...  :rolleyes:
Upisala faks pre četiri godine, u to vreme bila udata i klinac mi je tad krenuo u zabavište... Dakle, sve moguće kućne obaveze i dete i faks... A onda sam se i zaposlila, doduše, ne puno radno vreme, ali radila sam u kiosku tri dana u nedelji... I postizala sam sve...
I sad sam pri kraju... Sve sam dala u roku... Nadam se da ću za nekih godinu dana i do diplome da stignem... :grin:

Lisa sta da ti kazem ...... svaka cast .... samo napred  :palacgore: :too:  :clap: :shampion:

ali znas li jos nekog ko je sve to izveo na takav nacin ili si ipak jedan od malobrojnih izuzetaka ?

LISA...

ti si specijalac!
za svaku pohvalu, malo je takvih istrajnih ljudi !!!!

pogotovo ljudi koji znaju sta zele !!!!!!!

srecno na tom putu !  :clap:

 :stid:
Hvala...
Imam koleginicu koja je upisala kad i ja, takođe dala sve u roku, a sve vreme je zaposlena i radi puno radno vreme... Koleginice sa posla su joj bile velika pomoć, jer su joj izlazile u susret maksimalno, u smislu, da je mogla da podešava smene na poslu sa predavanjima na faksu... I to je bitno, ako te ljudi iz okoline razumeju i žele da ti izađu u susret...
Inače, obe smo redovni studenti, znači, išle na predavanja, pisale raznorazne seminarske radove i sve ostalo što treba...

Mislim da je to pitanje volje pojedinca.
Dakle, ja uspela.
Za to da sam nastavila dalje je znalo svega par ljudi. Nisam očekivala niti dobijala nikakve "poštede" na poslu. Imala sam i vrlo uredan društveni život. Takođe, studiranje sam shvatila zdravo ozbiljno i jednostavno nisam napuštala ritam kojim sam išla.
Recept?
Kao prvo, nauči da ceniš svoje vreme. Ono koje odvojiš za učenje nemoj provoditi blenući i gluvareći. Ako ti ne ide, ne sili se, ići će sutra. Što bi babe rekle:"Ili uči il' se igraj, samo nemoj da dangubiš."
Vikend shvati kao zasluženi vikend predviđen za odmor. I zaista se odmaraj.
Isto važi i za godišnji odmor.
Dakle, vikendom i tokom godišnjem zaboravi da si i radnik i student. Živi. Puni baterije.
Eto  toliko od mene.

Svaka čast!
Moja kuma je radila u fabrici obuće, možeš samo da zamisliš kad upekne smrad lepka... i studirala književnost. Sada radi kao nastavnica, ja joj se divim i ponosim se njom...

Ja licno mislim da se moze studirati uz posao, ali da je to veoma naporno i da ipak i taj posao treba da bude takav da ipak omogucava da se moze covek posvetiti ucenju....

U ovo sigurno ne mogu da ubrojim rad u fabrici obuce tj. u pogonu i svaka cast onome ko je uspeo....

Na svu srecu ja sam uspeo da se zaposlim (namerno) u firmi i na radnom mestu koji mi omogucavaju dovoljno vremena i snage za ucenje i prisustvovanje predavanjima, a da budem iskren imam i podrsku od strane odredjenih kolega u tome tako da zasad funkcionise .....

 :ura:

pa naravno da je moguce ali je izuzetno naporno i svaka cast ljudima koji to izvedu..u svakom slucaju su retki..mada kad se nesto mora..

Jedna rec