NS Caffe

Sigurno je da roditelji vole svoju decu, da im žele im dobro. Nastoje im pomoći i izvesti ih na "pravi put". Ali... koliko u tome uspevaju, koliko su u stanju preći preko vlastitih  trauma, zabrana, kompleksa, predrasuda  i razumeti stvarne potrebe deteta, videti ga kao individuu različitu od njih i njihovih želja i ambicija? Uspevaju li roditelji zaista u svojoj namjeri, mogu li izvući ono najbolje iz svoje dece i razviti u njima  prave potencijale i pripremiti ih za zivot?
Šta je to uspešan roditelj ? Šta je od presudnog značaja za dete ?

Jos uvek nemam dece , a nisam im bas ni blizu ali jedno sam do sada zakljucio :
 napraviti dete nije isto sto i biti roditelj

Sa ovim se apsolutno slažem.
Mislim da nema roditelja koji neće u vaspitanju pogrešiti. Neke greške će se ponavljati iz kolena u koleno, neke će se napraviti upravo u želji da se kao roditelj postaviš drugačije nego tvoji roditelji prema tebi. Nekako je mnogo bitnije truditi biti posvećen, a ne bezgrešan roditelj.
Nisam roditelj. Da jesam, smatrala bih se uspešnom kada bih uspela da svoje dete podignem u zrelu, samostalnu i kvalitetnu osobu. 

Nisam roditelj,nemam dece, ali po meni je upsesan roditelj onaj cija deca postanu normalni ljudi , daleko od narkomanije,alkohola,kriminala. Ja sam kao i svi rezultat vaspitanja mojih roditelja,nisu oni savrseni ali su meni najbolji.Ponekad su verovatno u necemu gresili,a ponekad sam ih cula kako kazu "necu da uradim kao sto su moji", no ipak su me ucinili ovakvom kakva sam i trudili se da mi usade sve sto je po njima dobro.

Slazem se sa ovim.
Uticaj porodice je najvazniji za izgradnju licnosti,sve ostalo je samo nadgradnja skole,vrsnjaci, izlasci.Za pravilan razvoj deteta podjednako su vazna oba roditelja majka kao olicenje ljubavi i dobrote,otac kao olicenje sigurnosti,zatite i autoriteta i sto je najvaznije njihov dogovor i sklad u vaspitavanju i odgajanju dece uz postovanje moralnih i dr.
drustvenih pravila.
Porodica je  osnovna celija drustva,samim tim od nje zavisi i kakvo ce drustvo biti.Zato je potrebno da se u brak udje kao zrela licnost svesna svoje odluke i spremna da prihvati tako odgovornu ulogu!
Kad budem roditelj, trudicu se da svoje dete izvedem na pravi put!

Tucite decu kada počnu da liče na vas!  :toljaga:

Ima u tome i malo istine. Pogledajte sebe i svoje roditelje. Svaka osoba će naći u sebi nešto  što je mrzela kod svojih roditelja a kako stari počinje da radi upravo to.  :mislim:

Ma batina je iz raja izasla!  :evil:

Ma skroz se slažem sa ovim.
Što si popustljiviji prema detetu, ono je sve bezorbraznije. Već sa godinu dana počinju da zezaju roditelje, a sa dve su pravi mali đavoli. I Zakon nam je takav da ukoliko malo lupiš dete po dupetu, ispadne da ga zlostavljaš. A gde su tu prava roditelja i šta kada dete maltretira roditelje. Npr. Neke mame ne mogu da odu ni u toalet, a da deca ne ulaze za njima. Strašno.

I što se više psiholozili ili pedagozi bave decom, a roditelji čitaju razne knjige o tome kako vaspitati dete, mlade generacije iz godine u godinu sve ranije počinju da puše, piju i da se drogiraju. Da ne govorimo o devojčicama koji imaju samo 15 godina, a već su imale seksualne odnose. "Baš lepo". Roditelj u ovakvim situacima treba da kaže " Bravo dete, samo ti pij, puši i budi na ulici od jutra do sutra". Natravno nisam za to da se dete ubija od batina, ali mora da se zna ko je roditelj, a ko je dete. Te priče mama-ćerka prijateljice su čista glupost, jer baš me zanima kako će mama prijateljica da odreaguje kada joj maloleta ćerka dođe kući i kaže: "mama trudna sam".

E, ovo se valjda zove roditeljska amnezija.
Prosto, dečija psihologija (a i ne samo dečija) nužno navodi da je zabranjeno voće najslađe. I deca čim im je nešto dostupno, ne razmišljajući kakve to posledice po njih nosi, hrle ka zabranjenom voću. Deca, ova današnja, ali i ona deca koja su odrastala u nekim drugim vremenima. Doba kada ih radoznalost na to nagoni je više-manje ista, samo je pitanje šta je kojim generacijama od zabranjenog bilo dostupno. A kad je u pitanju doba kada se ulazi u seksualne odnose, prisetimo se kada su rađale naše bake i prabake. I ne zaluđujmo se, i onda je bilo trudnih mladih.


Kao prijatelj, sigurno ne kao neprijatelj. Ali slažem se da roditelj ne može detetu biti drug/drugarica. Mora postojati autoritet, poštovanje (ne strahopoštovanje) i ljubav. I roditelj mora biti i jeste svom detetu najbolji prijatelj.

Ali, odosmo u off-topic.

ne znam...znam da sam svojoj uvek govorila kada bi pocinjala sa new age psihologijom...slusaj kevo meni treba mama...drugarica vec dovoljno imam...i nemam problem da s njom pricam otvoreno kao sa majkom a ne drugaricom

Ma imam dete od 2,5 godine i ne znam kako ću da je odviknem od dude ( cucle). A imam i drugaricu koja je pedagog i koja mi je rekla kako da postupim. Međutim to nije urodilo plodom. Naravno ni ja ni muž je ne maltretiramo zbog toga, ali već su mi dojadile priče" "Jajo zašto ona ima dudu, iskriviće joj se zubi i slično". Kada je pitam šta će ti duda odgovori "Zato što hoću".
Evo sada molim ja vas da mi pomognete i da mi date neki savet šta da uradim, a da to ne bude ucena.

pa zasto da ne bude ucena...sistem nagrade i kazne jos je najbolji,pogotovo sto je tako mala i ne mozes da joj objasnis da je to stetno po nju...znaci dobije ono sto voli ako ne radi to,ne dobije ako radi...

Hala na odgovoru, pokušaću već danas!

S ovim ću se složiti samo i isključivo ako je dete malo i još ne poima stvari svojom glavicom.
Ali upravo ovaj način manipulisanja decom (onom velikom decom) može dovesti do toga da jednog dana roditelji kreiraju životni put svojoj deci. Pri tome uopšte ne mislim da je loše razgovarati, savetovati, usmeravati, ukazivati,..
Ali ucenjivati  :angry:. Ako je dete dovoljno odraslo i kaže "zato što ja tako hoću" i čvrsto stoji iza toga, roditelj jedino što može je da mu kaže da će i posledice za isto sam snositi. I da se drži toga što je rekao.

Problem sa dudom je rešila baka. Ona joj je rekla da neće biti lepa devojčica i da će imati krive zube.
 Posle tog razgovora moje dete je bacilo dudu i više neće da je uzme !

hehe svaka cast za baku  :wink:

a sto se tice ovih gornjih odgovora...ne postoji formula za roditeljstvo naravno, kao ni uvek ispravni metodi...a sto se tice razgovora..pretpostavljam da ste vi svi slusali svoje roditelje kada su vam "razumno objasnjavali na nivou vasih godina"...savremena psihologija stvarno ume da pretera...cik da vidim kako ce neko detetu od 2,3...5 god da razumno objasni nesto...neko ko jos nije u stanju da odgovara za sebe, ne moze ni da shvati posledice do kraja...zato su roditelji i odgovorni za svoju decu...a tesko bi se neki roditelj slozio da je dovoljno objasniti posledice i pomoliti se Bogu...
a baka je izmiksovala realne cinjenice i lukavstvo...iskustvo je ipak iskustvo  :smiley:

Nisam ranije ovo videla, pa sad moram reci. Uopste se ne slazem sa ovim, jer jednom je moj tata rekao: ''Batine su izasle iz raja, jer im tamo nije mesto'' tad sam se slatko nasmejala, ali isto tako se slozila sa tim.  :palacgore:

kakve batine,kakve gluposti...
potrebna je određena vrsta prijateljstva,strogog i pravednog u isto vreme,koja će detetu usaditi osećaj pripadnosti zajednici-istovremeno i prava i odgovornosti.mala deca shvataju više nego što mimožemo da zamislimo,samo treba odvojiti vreme da se detetu nešto prikaže na pravi način.
problem roditelja jeste u tome što često,pod stresom ili uticajem besa,umora ili već čega,nemaju volje da posvete vreme deci.onda dolazi do situacije da "danas nešto može,a sutra ne može.zašto.zato što ne može!"
u odgoju treba održati kontinuitet,znam ja da je teško,ali to je neophodno.inače se deca počnu inatiti i zanemarivati roditeljske reči i prekore,isto onako kako roditelji ponekad zanemaruju psihološke potrebe deteta.

kako je to lako pricati..mislim divno zvuci ali za ispunjenje toga ne bi trebalo nista drugo da radite u zivotu samo da odgajate decu 24 casa i mislite svakog sekunda samo i apsolutno na njih..jednostavno nekad nesto ne moze zato sto ne moze  :wink:

nije potrebno biti sa njima 24 časa,ni misliti samo o njima i na njih.
potrebno je samo da se ono vreme koje možemo odvojiti za decu provede na pravi način.deca nisu tražila da se rode,znači onaj ko je želeo njihovo rođenje mora sebe organizovati tako da svoj svakodnevni umor i stres ostavi na drugom mestu,a da ono vreme koje provodi sa decom bude kvalitetno.da u datom momentu zaboraviš da je šef seronja koji najviše tebe proganja,da ti se muž sinoć naljoskao sa društvom (opet),da ti žena nikada neće prestati zvocati zbog tvoje majke,itd.

ama ko je spominjao batine boze dragi  :zid:

uticaj roditelja je mnogo vazan za formiranje licnosti deteta ali moram da kazem da je i genetika tu veliki faktor....puno pricam sa svojom decom i nadam se da ce to mozda moci da utice na ono sto ne zelim da naslede od svojih roditelja....

Bravo. Naravno da i genetika ima presudnu ulogu, šta uraditi kada detetu hiljadu puta kažeš nemoj, a ono i dalje tera po svome, samo priča.. hm. Sada će ispasti da niko nikada nije malo po guzi uradio dete ili da nikada noje dobio od svojih roditelja