NS Caffe

Posle tridesete sa roditeljima  

Čak 85 odsto mladih ne napušta porodični dom ni sa 30 godina, dok se deca sa Zapada odvajaju od svojih roditelja već sa 18.
 
Standard jači od generacijskog jaza

Pojava "velike dece" i "produženog detinjstva" u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici.

Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle.

Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje. Iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti.

Kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva. Španija, Portugalija i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice.

U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive.

Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči.
 
/Izvor: B92/

Iako sam se rano osamostalila i po merilima koja vladaju u Srbiji smatram se potpuno samostalnom, ipak sebe ne smatram onom koja se apsolutno odrekla roditeljskog oslonca. Ne, nisam se odrekla, ali se zaista trudim da to svedem na najmanju moguću meru.
I ne smatram da osamostaliti se znači zaposliti se, odvojiti se fizički od roditelja niti zasnovati svoju porodicu. Znam puno ljudi koji su sve ovo učinili, a ipak se ne mogu smatrati samostalnim jer ih roditelji još uvek izdržavaju, vode računa o njihovim obavezama, a da ne kažem da odgajaju njihovu decu, i sve vreme pokrivaju nove i iznova načinjene greške. Izdržavanje zdravog i pravog deteta (koje je davno prestalo da bude dete) zato što mu je mrsko da potraži posao nije greh samo tog deteta, već najpre njegovih roditelja što to dozvoljavaju. Tolerisanje neodgovornosti, gutanje raznih izgovora pravi od roditelja ponosnu žrtvu, a od deteta nesposobnog člana društva.

Kad je pravo vreme za osamostaljivanje?
:palacgore:
Zato mislim da ovaj period mora početi već sa prvim koracima, sa prvim rečima. Postepeno. Usvajanje pravila, poštovanje individualnosti, davanje prava na sopstveno mišljenje, sopstveni stav i samostalne odluke, ali i ujedno nametanje odgovornosti (da, odgovornost se nameće, ko je lud da je prihvati ako ne mora),... sve to se mora razvijati tokom odrastanja.

Zato mislim da je pravo vreme za osamostaljivanje sad i odmah.

 Samostalna sam odavno i psihicki i fizicki, ali ipak roditelji su tu, ako nesto zapne, a ja se trudim da sto manje od njih trazim bilo koju pomoc.   :palacgore:


...takodje, (imam u okolini takav "slucaj") mada mislim da uticaja na to imaju i sami roditelji, sto im deca nisu odrasla...cak sta vise i razmazena su....



 :palacgore: slazem se u potpunosti

 Volim da mislim o sebi kao o samostalnoj osobi , ali istovremeno pitam se koji su to kriterijumi da bi nekog proglasili samostalnom osobom ?
 Pogotovo u Srbiji gde je mali broj onih koji sebi mogu da obezbede ekonomsku nezavisnost od svojih roditelja i samostalan život odvojen od njih.
 Tako da je pitanje da li ovaj ekonomski kriterijum može da se primeni kod nas.
 Da li je osamostaljenje ne dozvoliti da roditelji misle umesto vas ? Za mene sigurno jeste jedan od faktora, ali to mi je i osnova zrelosti.
 Da li je biti odgovoran i znati sta su obaveze znak da je neko samostalan? Možda mogu da budu , ali za mene su više simbol nečije psihičke zrelosti.
 Roditeljski oslonac ? U kom smislu posmatramo roditeljski oslonac , da li emotivni ,psihički , finansijski ? Pa normalno je da postoji emotivna povezanost sa roditeljima, doduse ne i zavisnost. Psihički , sto da roditelji to nekad ne budu , ako nemate zivotnog saputnika , pored prijatelja treba vam jos neki glas razuma za savet oko necega , sto da ne ?
 
 Maksimalno se trudim da budem nezavistan od roditelja u svakom pogledu ...... i smatram sebe zrelom osobom ( kako sam skroman ) i samim tim dosta samostalnim .....

 Ali ipak se pitam šta označava nečiju samostalnost u Srbiji ? Da li je to moguće odrediti ?

Osamostaljivanje?!

Najvazniji deo mog zivota. Naravno, nimalo lako!
Korak po korak, svoja licnost, izgradis sebe, vidis neke stvari koje do tada nisi video a nisi ni zano za njih. To je divan osecaj, svoj si covek, odgovoran za svoje postupke i dela.

bas dobro receno  :tapsanje:   Ne mora samostalnost uvek biti samo materijalna.

A kakva je to samostalnost ako od nekog finansijski zavisis ? Mani me takvog moralisanja. :palacdole:

Kakvo moralisanje, o cemu ti pricas?

Kako se ne moze biti samostalan i bez para. Ako ja sama donosim odluke za sebe i sama snosim posledice i mislim svojom glavom kako to nisam samostalna.

Sta mi vredi da imam svoju platu ili neki drugi svoj novac ,ako ne mogu da mislim svojom glavom vec drugi sve odlucuje umesto mene a ja se pravim kao bas to hocu.
Kakva je to onda samostalnost?

A kako se moze biti samostalan bez para?

Ti nesto hoces da uradis ali ti za to treba novac , a ti nemas svoj tj. nemas prihode. Zato trazis od onog ko te izdrzava pare za ono sto ti hoces da uradis i automatski zavisis od njegove volje i mogucnosti da ti da taj novac. Na taj nacin ti on odredjuje da li mozes ili ne mozes da uradis sta i kako hoces.

Pa gde je tu ta tvoja samostalnost onda ?

Ups, mislim da je došlo do male zamene teza.
Potpuna samostalnost podrazumeva i egzistencijalnu samostalnost, a to svakako uključuje materijalnu. Ali sigurno da blagovremen razvoj individualnosti i odgovornosti vodi ka potpunoj samostalnosti po ostvarivanju materijalne nezavisnosti.

Ali ipak se postavlja pitanje koliko je ta materijalna nezavisnost dostizna mladima u Srbiji.

Vecina radi za nekih 14-15000 dinara i to je srecna sto ima posao. Da li sa tako necim moze da se ima finansijska nezavisnost. Da li mose sa tim da se iznajmi neki stan i podmire svi ostali troskovi (da ne spominjem kupovinu stana dizanjem kredita sto je na tu sumu nemoguce) ?

I da li vecina mladih danas u Srbiji mogu uopste da razmisljaju o potpunoj samostalnosti i nezavisnosti ?

Tužno bi bilo da mladi ne razmišljaju o tome. I da se ne bore da sebi stvore uslove koji će im omogućiti da ostvare samostalnost. Uostalom, strpljen-spašen.

Naravno da bi bilo tuzno, ali koliki procenat je u mogucnosti tako nesto sebi da omoguci.

A to strpljen spasen mi mnogo lici na ono nekadasnje bice bolje od kog mi se dize kosa na glavi  :zid:

Koji god da je to procenat sigurno ga ne čine oni koji ne razmišljaju o svojoj budućnosti, ne bore se za nju, zapravo ne čine ništa jer eto imaju nesreću da žive u Srbiji.



Da, može se i tako shvatiti. Ali moje strpljen-spašen je izrečeno u smislu da se ne može sve sad i odmah, da se za neke stvari treba boriti, puno izgrađivati, a za sve to ipak treba strpljenja.

cekanje na osamostaljivanje je besmisleno...............to se stice  svakim danom i nema tu neke preterane filozofije.

Uvek na kraju krajeva zavisis od nekog..truditi se da tu zavisnost svedes na najmanju mogucu meru..
Uvek je svemu samo Srbija kriva..znam ljude kojima to sto zive s roditeljima uopste ne smeta,a vec imaju podosta godina..cak ni ne razmisljaju o tome,kako bi i sta mogli da urade povodom toga..micati se polako..pa makar i mravljim koracima

danas je ta temna stvarno apsurdna,takvo pitanje moze samo i da postavi b92,ko da bisu svesni sta je cinjenica.

micati se polako..pa makar i mravljim koracima,:)lepo al ja nezelim da idem tako ja hocu da koracam kroz zivot:D

pa ti koracaj onda...
neki jednostavno to ne mogu..bitno je krenuti uopste
eh sta bi mi sve tek hteli..

pa ja to i radim shodno mogucnostima,samo je tema nemoguca izvodljiva to ti htedoh reci:)

Ovo mi nikako ne ide u glavu. Ja ne trošim energiju na nemoguće. A za ono što smatram mogućim (makar dalekosežnim, al ipak mogućim) praviću sitne korake, puzaću, gegaću se, nije bitno, ali micaću se napred.

pa puzi ko ti brani jbt:),bezveze je govoriti o apsurdnim stvarima?

apropo te poruke rekoh i nes gore pa si i to trebala procitati:)

za samostalnost je najpreče da je osoba dovoljno zrela i inteligentna da donosi sopstvene odluke,uživa u plodovima dobrih i trpi posledice loših.finansijski samostalnih u ovoj zemlji je jako malo,ali to ipak nije prepreka da neko postane samostalan,a na kraju,zašto imamo roditelje,ako im se nećemo obratiti kad je nužda i nevolja.zaboga,pa i njima je neko pomagao,pa su ipak danas samostalni...osnova samostalnosti je zrelost.

kad dvoje ljudi imaju različita mišljenja,pa se svađaju,to je jako nezrelo...
šta mislite vi iznad mene?

braniti svoje mišljenje ne znači napadati tuđe.................

ko se svadja sinko,kakva te svadja spopala?:)

to nije svadja to je rasprava..braniti svoje misljenje upravo znaci dokazivati da je necije suprotno pogresno..i postoje konstruktivne rasprave,gde oba ucesnika mogu bolje da sagledaju stvari i nesto nauce..
ah da...sve je moguce ako se dovoljno potrudis  :wink:

Samostalna sam i ne zavisim od drugih, kada su u pitanju finasije. Međutim ima stvari u kojima nisam potpuno samostalna, ali to mi i ne smeta toliko.

   Sto pre dodje do osamostaljivanje to bolje po sve. Dve - tri - cetiri generacije pod istim krovom  :nene: