NS Caffe

Koliko li je potrebno da se casa prelije i da kazemo da je dosta ?

Koliko puta ste bili toliko iznervirani i besni na poslu da ste pomislili na reci Dajem otkaz ?
Koliko je  hrabrosti potrebno da bi se izgovorile te reci dajem otkaz , da li je uopste to hrabrost u danasnje vreme ili je to ludost, afekat pod uticajem nagomilanih negativnih emocija ?

iznervirani i besni jesmo sigurno ,ali dajem otkaz govore ljudi koji radili nikada nisu sem sto para imaju .Oni danas dele otkaze sakom i kapom ne pitajuci koliko gladnih usta ceka kuci donosioca plate. :evil: :evil: :evil:

Sram da ih bude  :palacdole:

ne znam šta treba da me iznervira da dam otkaz

Boze vi ko da zivite u robovlasnickom drustvu..
verujem da u danasnje vreme to nije ni malo jednostavna odluka kada je zaista tesko naci posao..takodje verujem da ne treba da bude rezultat trenutnog implusa i da se ne donosi na osnovu emocija vec hladne glave ako imas zaista razloga za to..a najbolje onda kada je covek vec nasao drugi posao ili mu je u vidu..
ali takodje verujem da ne treba trpeti ko zna sta s mislju da nemas alternativu

"Dajem otkaz!"
e pa rekao sam to,poslednji puta pre dve godine...i nije to bio trenutni impuls,bilo je to nešto što se mesecima skupljalo u meni,nešto što je kuvalo i kipelo dok nije prešlo svaku meru.i kad se stvarno nakupi dovoljno besa i razočarenja onda se više ne razmišlja o alternativi...samo gledaš kako da  odeš što dalje...

e i meni polako preliva čaša

I ja sam tu rečenicu rekla pre par godina, u afektu, iznervirana postupcima nekih "koleginica". I otišla sam, zaista, i to pravo na biro rada sa dvoje dece kod kuće.
Ipak je ponos nešto što te tera da postupiš onako kada možda i nije pravo vreme za to.  

Itekako sam izgovorila :biggrin:Mogu reci da je ludost prilicna al da se nisam pokajala. Radicu dobro gde me uvek cene i postuju a ako ne... sa uzivanjem odlazim :rolleyes:

Hm, u kapitalizmu retko ko sebi dozvoljava luksuz da mu emocije zamagle racio... Pretpostavljam da postoji mnogo povoda da covek krikne "dajem otkaz! " ali, kad pomisli da mora da placa racune, hrani tamo neka usta :) itd, odluka o promeni posla mora biti rezultat promisljanja... I, uglavnom, svodi se na to da svoj krik proguta.
Nisam bila u sitaciji da tako nesto pomislim, ne zato sto je sve bilo idealno, nego sto sam (eh!) mislila na onaj trenutak kad novac donesem kuci. Pitala sam se da li on  -dovoljno - kompenzuje stres i sta da uradim da sam manje podlozna istom? Pa sam sebi objasnila da ja tamo radim neke odredjene stvari za neki odredjeni novac, i to 8 sati, i za to vreme sam izdvojena sa tamo nekim ljudima... koje necu da vodim kuci :)...