NS Caffe

Ljubav na hiljaditi pogled

O ljubavi na prvi pogled često se priča, kao i o velikim i dugotrajnim ljubavima, ili onim kratkim, a jakim. Postoji i "ljubav na hiljaditi pogled", nepravedno zapostavljena kako u razgovoru tako i u literaturi.

Istina je, takva ljubav se skoro nikad ne ostvari. Može da ne deluje tako veličanstveno, romantično niti glamurozno kao ljubav na prvi pogled. Ipak, i ona ima sopstvenu lepotu - lepotu o kojoj se najčešće i ne usudite da razmišljate, potiskujući to iskustvo, praveći se kao da se nikad ništa nije desilo.

O kakvoj se to zapravo ljubavi radi? O onoj kada nekog znate "sto godina" i nikada između vas dvoje nikakav erotski naboj, nikakva hemija nisu postojali. Onda, ta osoba kaže nešto. Uradi nešto. Osmehne se na neki način koji nikada ranije niste videli. Dodirne vas na neki način - ništa sa seksualnom naznakom, a opet posebno. Vidite je pod posebnim svetlom. Sve u vama zatreperi, pomalo nalik na ljubav na prvi pogled, ali ne sasvim isto, jer ste svesni da tu osobu odavno znate. Pitate se kako to da je dotad niste videli na taj način, gde su vam bile oči, mozak, štagod.

Možda pomislite i da ćete umreti ako ne budete bili s tom osobom, ne više kao s prijateljem ili prijateljicom, već...

Međutim, ništa od toga. Takve ljubavi se skoro nikad ne ostvare. Najčešće ste već s nekim kada se u starog prijatelja ili prijateljicu zaljubite na taj način. Ne želite da raskidate postojeću vezu. A ne želite ni da rizikujete dugogodišnje prijateljstvo. Zato od toga ne bude ništa.

Nešto slično ovome iskusio je veliki broj muškaraca kad su bili u tinejdžerskim godinama. Imaju neku drugaricu s kojom se možda još od vrtića znaju, ili ne toliko dugo, ali navikli su na nju kao na drugaricu. Kada su počeli da se zanimaju za devojčice, ona im je bila samo drugarica, naročito ako je večito bila u farmerkama i ponašala se kao njihov ortak. Onda je prvi put vide u suknji ili haljini i to bude šok. Kao da prvi put primete da je ona žensko, i to lepo žensko, privlačno žensko, i na sve to žensko koje već poznaju i koje im se već na neki način dopadalo. Ni od ovih ljubavi najčešće ne bude ništa (devojka neretko bude iznervirana kada neko primeti da je devojka tek kad obuče suknju). Ljubav na hiljaditi pogled je nešto slično, samo jače.

Na kraju, takva ljubav najčešće ispadne samo sećanje, o kome se razmišlja krišom od samog sebe.

Мени се десила љубав милиЈонити поглед  :grin: то ми је најлепша и најзрелија веза у којој сам била, трајала је 5 година. Били смо најбољи другови и пре тога и за време везе, познавали смо једно друго као свој длан. Нисмо заједно годину и по дана али смо остали у супер односима. Чујемо се, видимо се, дружимо се, не у мери у којој смо то раније чинили али опет сасвим довољно. Причали смо отворено небројено пута о нама, али без питања да се поново помиримо. Он зна и ја знам где смо и на чему смо и то нам обома одговара, јер знамо да се увек можемо ослонити једно на друго, као пријатељи.

Ипак, мислим да број погледа или године познавања не играју пресуду улогу у томе да ли ће нека веза успети или не. То првенствено зависи од партнера, њихове спремности да контролишу своје нарави, не да нарав контролише њих. Спремности да Воле, не само да очекују да буду Вољени. Да умеју да дају, не само да траже. Спремности на толеранцију, не само на посесивност. Да умеју да разумеју, не само да осуђују. Да умеју да разговарају, не само да се свађају. Да умеју да слушају, не само да причају. Да умеју да следе, не само да воде. И наравно, да умеју да поштују првенствено себе, а онда и другог.

valjda postoji

naravno da postoji ljubav na hiljaditi pogled, zapravo nikada se i nisam zaljubila na prvi pogled.