NS Caffe

Roditelji mogu biti svakakvi, njih ne možemo birati. Na neke smo ponosni, a nekih se stidimo.
Moja majka je savršena, dobra domaćica, dobra majka, vredna... Otac je pravi domaćin, vredan, pošten, dobar otac, ali ne volim to što ponekad voli da popije malo više i onda je nepodnošljiv, ume da uvredi i kaže nešto zbog čega je mene sram...
Kakvi su vaši roditelji, da li im nešto zamerate, da li se ponekad postidite njihovih postupaka?

Mogu da se stidim svojih postupaka, tuđih ne.
Roditelji su mi čestit soj. Imaju nebrojeno vrlina, ali ne mogu reći da nemaju mana. A ja ih volim, moji su baš takvi, sa tim vrlinama i manama.
Moji roditelji su moji.

ne stidim e svojih roditela, dobri su i pošteni, i volim ih najviše na svetu, iako su razvedeni, nikada ni brat ni ja to nismo osetili na našoj koži, jer su ostali u prijateljskim odnosima.

ne,ne stidim se..zameram ali daleko od toga da se stidim

Ne, ne stidim se svojih roditelja, oni su pošteni i dobri ljudi. Naravno da nisu bezgrešni a ko je od nas savršen?

Ni slučajno! Volem ih baš, baš...

 
    Ja sam "produkt" dvoje divnih, postenih, vrednih ljudi.
    Da nije bilo njihove velike ljubavi nebi bilo ni mene ni brata.
    I danas se oni voledu, ali ponekada imam utisak da su
    povremene njihove svadje, glupe.
    Roditelji su mi najbolji prijatelji.

Primećujem da je tema interesantna, ali skoro niko nije iskren..

Da si me pitala pre 20 godina, mođda bih ti rekla da me je sramota što su razvedeni, a ovako kada i sama imam muđa i dete ne vidim ni jedan razlog zašto bi ih se stidela

pa ne bih bas rekao da niko nije iskren... licno misljenje je da se jako mali broj ljudi mozda stidi svojih roditelja....
velika vecina medju kojima sam i ja se ne stidimo...

da svi mi mislimo da su oni u necemu pogresili ponekad..ali ih se sigurno ne stidimo ....

ma daleko od toga da su savrseni ali sto bi se covek stideo..mislim nisu ubice,narkomani,lopovi...ne znam sta bi trebali da budu pa da se stidim..a ono sto jesu nemam tu ja sta da se stidim kakav je neko osoba
niti sam pokondirena pa da se stidim svojih korena..
ne znam na sta ciljas hazard?

 :clap: :clap: :clap: :clap: :palacgore:

ne stidim se definitivno..jer svi smo mi ljudi i ima situacija kad svi gresimo tako i oni..svima je zelja da odrze porodicu na okupu i da stave decu na kako oni kazu pravi put..nekima je to uspelo nekima ne..mi smo za njih uvek "mali' imali mi 15 god ili 40..ja npr sada mnoge stvari zameram svojoj majci a i tati u fazonu kako mogu tako da se ponasaju..ponekad razmisljam da nisu pali s Marsa pa su zato ovakvi :smejanje:..al verujem da cu ih jednog dana shvatiti kad i ja budem u ulozi roditelja.. :rolleyes:

ne stidim se

Ne,nestidim se svojih roditelja,čak šta više,sa ponosom mislim i govorim o njima...
Neko je već gore rekao,daleko od toga da su bezgrešni ljudi,ali oni su MOJI roditelji,sve bi na ovom svetu učinila i dala za njih,jer samo ja i brat znamo šta su sve oni sa nama i zbog nas prosli u životu.Život ih nije mazio,čak šta više više puta se grubo poigrao sa njima,ali nisu poklekli,ostali su hrabri,pošteni,časni i pravedni ljudi.I nikada nikom nebi dozvolila da govori nešto ružno o njima.Hiljudu puta sam zahvalila Bogu što su baš ONI moji najdraži mama i tata.

Tata je imao 44 godine kada sam se rodila.Kasnije mi je to predstavljalo problem,jer su svi mislili da mi je deda i moram priznati da me je bilo sramota.Danas,kada razmisljam o tome strasno se kajem zbog svega i kazem hvala Bogu sto mi je dao takve roditelje.

Ne, uopste se ne stidim svojih roditelja.  :nene: