NS Caffe

Da li biste usvojili dete kada biste imali mogućnosti, ili ako ne biste mogli da imate dete prirodnim putem? Da li biste usvojenom detetu rekli istinu, ili je krili, ili čekali da malo poraste? Imate li predrasude prema usvajanju?
Imam dete, ali sam juče bila u Centru za soc. rad i videla napuštenu bebicu od svega mesec dana, te mi je palo na pamet da bih pored svog mogla da usvojim dete, pa čak da imam dvoje ili više dece. Znam razna iskustva, od onih divnih, gde dete od početka zna kako stvari stoje, i srećno je sa roditeljima, do onih gde se istina krila, pa se od toga pravila mračna tajna. Imam drugara koji je usvojen sa godinu dana, a tek je saznao u dvadesetoj i veruj te mi bio je jako šokiran, Naravno posle se smirio, ali kako mi je ispričao imao je želju da pobegne od svih ljudi na ovom svetu.
 Volela bih da čujem Vaše mišljenje?

Najhumanija stvar i najlepsa stvar na svetu.Ali definitivno nije za svakoga.Moras biti sto posto siguran jer to nije igracka vec ljudsko bice.
Iskreno ne znam...pomogla bih ako mogu,pogotovo detetu...ali ne znam da li bi ga ikada posmatrala kao svoje..ne znajuci cije i kakve gene nosi

volim i ja lisa decu...al drugacije je voleti decu,cuvati ih,pomagati im i smatrati ih za svoju..kada nisu tvoja..ne mozes to tek tako da zaboravis i napravis se da nije tako

DA, apsolutno bih usvojila dete, bar dvoje, samo kada bi moj muz pristao na to. I znam da bih ga mogla voleti i vaspitati u cilju da postane dobar i covek vredan postovanja, bas kao sto bih vaspitala i svoje rodjeno dete da sam ga mogla imati. I rekla bih mu istinu o njegovom poreklu od prvog dana - znalo bi da je usvojeno, od takoreci prvog dana bi to dete znalo. A sto se gena tice, koje nosi, verujem da oni nisu presudni u tome kakav ce covek postati.
PRIMER: Poznajem jednojajcane blizance koji su odrasli zajedno u roditeljskoj kuci, sa istim kucnim vaspitanjem i po fizickom izgledu totalno nalik jedno drugom, ali potpuno, potpuno razlicitih karakternih osobina.

Kao što rekoh imam drugara koji je usvojen, i mogu vam reći da se bolje ophodi prema svojoj majci ( otac mu je umro) nego hiljadu drugih prema biološkim roditeljima. Slažem se da geni imaju ulogu, ali mislim da nemaju presodnu. I meni i bratu je mama znala da kaže da smo " kao jedan sa mora, a drugi sa Dunava", jer smo totalo različiti, a od istih smo roditelja.

deca od istih roditelja ne ponesu iste gene  :smiley: malo biologije ljudi...
lepo je mahati humanoscu..jos lepse uciniti nesto konkretno..eto ja vam zelim svima da usvojite decu  :wink:

ali i dalje mislim da to nije isto..da jeste ljudi se ne bi godinama mucili sa vestackim oplodnjama,obijali vrata doktorima i kome sve ne,da bi mogli da imaju svoju decu...ne kazem da ne bih mogla da volim tudje dete..daleko od toga..ali bih uvek znala da nije moje,da ga nisam ja donela na svet

  Da. Apsolutno -Da-. Usvojio bi malog andjela, bez obzira koje je boje koze, rase, nacije. Sa osobom, sa kojom bi delio sve u zivotu, vaspitavao bi malog andjela da ipak zna da mu mi nismo bioloski roditelji. Znam, to bi verovatno bilo konfuzno po to dete, ali ... nasao bi se nacin da to bude sto manje bolno.  Jednostavno, treba biti spreman i na to da ce i to dete jednog dana krenuti svojim putem.
   Sada dok kucam ove redove, secam se domaceg filma *Idemo dalje* ... Da li se neko seca Gage Nikolica u ulozi ucitelja ?!

naravno da bih usvojio dete.možda čak i dva ili tri...
naravno,u slučaju da ja i moja draga ne možemo biti biološki roditelji...
i voleo bih ga jednako kao i da je moje biološko.
ja smatram (a svako ima pravo da se slaže sa mnom ili ne) da je osnovna svrha postojanja svakog čoveka i žene nastavak (produžetak) vrste.uostalom,za kog vraga radim,krljam se i smaram,ako ne zato da bih jednog dana mogao jednom malom ljudskom biću pružiti bolje sutra i malo sreće.
da ga izvedem na životni put,i da učinim sve što je u mojoj moći da stvorim dobro i pametno čeljade.
možda se među tim bebicama krije neki novi Tesla,Lindberg,Mocart,Šumaher...a nikada neće dobiti šansu samo zato što ljudi pate od predrasuda...

ljudi ne pate od predrasuda ali imaju pravo kao i ti da se osecaju na odredjeni nacin povodom neke stvari..
jel iko od vas otisao recimo u decije selo i proveo vreme sa tom decom..svi su uvek najhumaniji na recima

da naravno...posebno sam upoznat sa time još iz vremena dok je moja majka radila za komesarijat za izeglice,pa posle i za UNICEF,odnosno preko mog ujaka koji i danas radi u centru za socijalni rad,i uz kog sam se nagledao "humanosti"...
bio sam u dečijem selu,nosio novogodišnje poklone koje su moje kolege sa faksa skupljali zajedno sa mnom...moji roditelji pokušavaju da uspostave program po kojem bi deca iz dečijeg sela dobila sponzore sa kojima bi mogla da provode školske raspuste,letovanja,praznike...
bio sam i u Zvečanskoj,u domu iz kojeg je moja tetka usvojila ćerkicu,a koja je danas prekrasna mlada dama i student treće godine medicine...
ljudi pate od predrasuda,ne samo po pitanju usvajanja dece...
jedna od najčešćih,kad je u pitanju usvajanje,jeste ta da "jabuka ne pada daleko od stabla,ko zna kakvi su mu/joj otac i majka,i šta će od njega/nje postati"

Nisam protiv usvajanja dece, verujem da ako ne bih imao drugog izbora i ako bi se tako slozio sa svojom "drugom polovinom" da bih verovatno usvojio dete, a iznecu vam i primer iz moje familije koji je uticao na mene povodom ovoga.

U pitanju su moji tetka i teca. Ljudi skolovani, pametni, oboje inzenjeri i to veoma uspesni. Kao mladi dobili oboje posao u nekoj fabrici u jednom gradu sada vec susedne drzave, od fabrike trosoban stan u centru grada u elitnom naselju, plate tolike da ne znaju kako da potrose taj novac. Ali zivot im ne daje decu, svasta su pokusavali, lekari,lecenja,oplodnje,cak i u Sloveniju isli jer su oni bili kao najjaci i najpoznatiji u onoj Jugi po tome i nista. I tako rese oni da usvoje dete, dogovarali se danima kakvo dete bi da usvoje, od kakvih roditelja da ga traze u domu, dali decka ili devojcicu i jos o mnogo cemu su razmisljali..... Onda jednog dana odose u dom da izaberu dete i tu svi njihovi dogovori i planovi padnu u vodu, zaboravili su sve sto su kao planirali kakov dete zele,cak su i zaboravili da su dosli samo po jedno dete, jer dok su oni tako stajali i nisu znali kom detetu da se okrenu prisli su im jedan decko i jedna devojcica u uhvatili ih za noge. Time se resila dilema.....

Od dece se nije krilo da su usvojeni i od samog pocetka su im to govorili, cak nisu ni trazili da ih zovu mama i tata. Medjutim deca su sama izabrala da im oni budu mama i tata i pored toga sto su vremenom upoznali svoje bioloske roditelje. Cak su tetka i teca promenili grad i otisli da rade za i vise nego dupo manju platu u jedno drugo mnogo manje mesto ovde u Vojvodini jer su u prvobitnom gradu druga deca zadirkivala njihovu jer su usvojeni.

Danas su to ljudi koji iskazuju mnogo vise ljubavi,postovanja i paznje prema svojim (usvojenim) roditeljima nego vecina mojih prijatelja koje znam.

Znam da vecina verovatno ne bi ovako nesto uradila i znam da ovakvih ljudi bas nema mnogo, ali ako mi je neko primer da usvojenje dece moze da bude nesto jako lepo i da vam ispuni zivot kao da su bas vasa onda su to oni.

   Johny, sta drugo do  :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap:
   I za tvoje rodjake i za tebe ... Iskreno, malo su mi se oci
   zasijale kada si iskucao, citiram te " ... a onda su im prisli
   decak i devojcica i uhvatili ih za noge ... ".
   U neku ruku, nemojmo ni bioloske roditelje toliko kriviti.
   Mozda medju njima ima ljudi koji su jednostavno bili primorani
   da napuste te male andjele. Gresim li ?!

to sto ostavi svoje dete ne moze se zvati ni covekom a pogotovo ne roditeljom..ni pod kakvim okolnostima i izgovorima

svaka cast za tvoju tetku i tecu  :smiley:

da me ne shvate ljudi pogresno nisam ja iznosila ovde stav protiv usvajanja,ali sam htela da ukazem da treba dobro razmisliti o tome,i videti kako se individualno oseca povodom toga,to nije ispijanje kafe,a svima nam se srce stegne kada ugledamo malisane bez igde ikoga...ali ako niste sto posto sigurni u nesto bolje ne ulaziti u to,mozete napraviti samo vise stete nego koristi.

ima jedna dobra recenica,i za auto morate da dobijete dozvolu,a roditelj danas moze da bude svaka budala.

ima jedna dobra recenica,i za auto morate da dobijete dozvolu,a roditelj danas moze da bude svaka budala.


Pa baš i ne može, kod nas je po tom pitanju dosta rigorozna kontrola, ali problem je i u ljudima koji hoće da usvajaju, jer imaju tzv želje, a to je da dete ima plavu kosu, plave oči, da je belo. Ipak stvarnost je drugačija u centru za soc rad kažu da trebutno imaju 40 odsto dece romske nacionalnosti, i oko 30 odsto dece koja su zanemarena i zapuštena u razvoju. Inače, veliki je i broj dece koja imaju ddevet ili deset godina, pa čak i više koji čekaju na usvajanje. Na žalost tu decu niko neće, več svi hoće zdrave bebice kao u američkim filmovima. -

pa lanus prirodno je da neko hoce zdravo dete

Naravno da je prirodno, ali kod nas mahom ima više dece koja imaju neki problem, zbog lošeg stanja u prirodnom okruženju. Htela sam da kažem da mnogi i ne znaju za tu činjenicu.

moj odgovor je jednostavno DA i tu nema sta da se objasnjava...to jednostavno podrazumeva...

Da, usvojila bih dete, i slazem se sa Nas dvoje da prosto nema sta da se objasnjava

ne bih da se ponavljam ali zasto to ne uradite  :smiley:
materijalna situacija ne moze uvek biti izgovor za sve..i to malo sto cete mu pruziti za njega ce biti mnogo

U Srbiji je pre dve godine počeo da funkcioniše jedinstveni registar usvojenja koji bi trebalo da pomogne bržem usvajanju dece bez roditelja.
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, u sektoru porodične zaštite, Slavka Lakićević saopštila je da su, prema podacima iz novog registra, za usvajanje spremna 72 deteta, kao i 315 domaćih i 18 stranih zainteresovanih porodica. Analizirajući primenu Porodičnog zakona koji propisuje formiranje jedinstvenog registra, Lakićević je precizirala da je uglavnom reč o deci starijeg uzrasta, među kojima su i deca sa problemima u psiho-fizičkom razvoju, kao i veći broj dece romske nacionalnosti.

Prema zakonu, tim psihologa, lekara, sociologa i drugih nadležnih procenio je da su ta deca spremna za usvajanje, kao i koje su porodice spremne da ih prihvate, kazala je pomoćnica ministra i dodala da je i svim centrima za socijalni rad dostavljen program obavezne pripreme budućih usvojitelja.

Na sednici Odbora Skupštine Srbije za rad, boračka i socijalna pitanja ocenjeno je da je primena Porodičnog zakona dovela do većeg angažovanja društva za slučajeve nasilja u porodici, za prijavu i njegovo sprečavanje.

Lakićević je saopštila i da je urađen polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja, protokol za zaštitu dece u socijalnim ustanovama od zlostavljanja i nacrt zakona o zaštitniku prava deteta

 Istog sam mišljenja :dada: :palacgore:

I ja bih mogla da usvojim dete, bez obzira što imam moje, čak da imam i dvoje usvojila bih još jedno.

Pre par godina muž i ja smo gledali na tv-u kako je pronađena napuštena beba i bez obzira što imamo svoju decu, pogledali smo se i oboje pomislili na isto, da usvojimo to malo stvorelje. Mada smo bili spremni na tako nešto sigurno ne bi ispunili uslove koje to iziskuje, a i proces usvajanja traje dugooo